TODOR TošaMALETIN,estradni umetnik

Kogod da, bilo kojim povodom, prodaje kuću neizostavno će, pored lepog mesta na kojem se nalazi i solidne gradnje, kao posebnu vrednost istaći dobar komšiluk.

Na stranu ovakve uobičajene hvale prodavca, koje često mogu biti samo prazne reči, Todor – poznatiji kao Toša – Maletin ima zvanično uverenje da je baš on Dobar komšija o čemu svedoči  diploma i plaketa dobijena za humanitarni rad i podršku organizatorima akcije  Od komšija deci. 

– Kao petrovaradinski zet nisam mogao izostati i ostati po strani – priznaje Toša kojem ovo nije bila prva humanitarna akcija kojoj se odazvao.

Todor Maletin je rođen 27. aprila 1961. u Mošorinu i sa ponosom ističe da je, pored svih znamenitih ljudi koji su odavde potekli, uspeo da pridoda i svoje ime po kojem se, kraj svih onolikih drugih, i sada ovo mesto namah prepoznaje.

Po doseljenju u Novi Sad osmoletku je završio u prigradskom naselju Šangaj, a potom i srednju Hemijsko-tehnološku školu.

– Već tada sam shvatio da mnogo više volim muziku nego jurcanje za loptom – napominje Maletin koga je ova ljubav opredelila ka životnom putu.

Ponet pop-rok muzikom, kao i sva ondašnja muzički nadarena mladež, osniva nekoliko vokalno-instrumentalnih sastava, među kojima su bili poznatiji Fotomodel i, pogotovu, Sinovi.

– Drndali smo gitare neumorno bar 3-4 sata dnevno – govori Toša o nekadašnjem zanosu i posvećenosti u nastojanju da dođu do svog stila i prepoznatljivog zvuka.

Kad se Toša raspeva milina ga je slušati

Pet godina potom, sa VIS Sinovi stigao je do finala na festivalu u Subotici i Zaječarskoj gitarijadi na kojima je bilo na stotine prijavljenih učesnika, a novosadska grupa je stala rame uz rame sa Električnim orgazmom, Šarlo i akrobati, Smakom i YU grupom, koji su tada i sami tražili svoju šansu za dokazivanjem.

– Iako je u Novom Sadu vrvelo od mnogobrojnih veoma solidnih i čak odličnih sastava tek su se poneki, a mogu se nabrojati na prste jedne ruke, i to mnogo kasnije potvrdili na estradi – ukazuje nesuđeni roker na sasvim drugačiju sudbinu od onih koji su ponikli u Zagrebu, Sarajevu i naročito u Beogradu.

Jer, Novi Sad nije imao svoju diskografsku kuću, a svaki javni nastup, pa i onaj na radiju, odvijao se uživo i iza njih nije ostajao trajan trag.

– PGP je prihvatio naše pilot-snimke kao kvalitetne, originalne i zanimljive, ali su se oni predugo kiselili u fioci kod producenata, čak i nakon što je Kornelije Kovač dao svoju pozitivnu ocenu – seća se Maletin i kao glavni razlog zašto nikada nisu stigli do izdanja svoje prve ploče navodi, pored  uspostavljenog monopola, traženu sumu od njima nedostižnih 30.000 nemačkih maraka, pošto je od svih članova ansambla jedino on radio u Rafineriji.

Sa bogatim iskustvom od malih nogu stečenim u horu Muzičke omladine Novog Sada, gitariste i pevača u rok sastavima okušao se kao solista 80-tih i bio zapažen prilikom izbora za Pesmu evrovizije da bi nedugo potom potpuno promenio fah i sa mnogo uspeha postao izvođač tradicionalne narodne etno muzike.

– Jedno je pevati u horu, drugo uz pratnju električnih gitara, a sasvim treće uz orkestar – pojašnjava Toša zahvalan za urođeni, bogomdani raspon glasa kojim se, uz neusiljen scenski nastup i dar da se osećajno podredi pesmi – bila ona rok, šlager, romansa ili „narodna“ – iskazao kao jedan od najboljih vokala na našim prostorima.

Istovremeno postao je tekstopisac, kompozitor i aranžer svojih, ali i tuđih pesama.

Rado viđen gost u svatovima i proslavama, pa i na večeri Crnogoraca u Novom Sadu

Višestruko je nagrađivan na saborima narodne muzike – dvostruki je pobednik Zlatne tamburice u Novom Sadu, dobitnik je nagrade stručnog žirija festivala Melos u Vrnjačkoj Banji i prvonagrađeni na festivalu na Zlatiboru, a nezaboravni su mu bili nastupi na Moravskim biserima, Vojvođanskoj zlatnoj žici, uostalom kao i na 5.000 koncerata koje je priredio za 40 godina koliko je na estradi.

PGP RTS mu je 2018. objavio album Leti pesmo drugu nađi, a po šeširu, prsluku i gaćama od dve pole postao je zaštitni znak vojvođanske tamburaške muzike i  Tamburaškog orkestra RTV.

 – Sve u svemu, kad sve saberem i oduzmem, pokazalo se da od svih duže živi mala zvezda koja ima večni sjaj – zaključuje Toša o svojem životnom iskustvu.

Svoj na svome – prilaz kući u Petrovaradinu       Toša sa Brankom Štembergerom

Jedina mu je mana – šaljivo priznaje – što voli prirodu i društvo. Pored toga što neguje prostrani voćnjak od čijeg roda pravi rakiju i vino po svom ukusu i kakvih nema na daleko, i zato što je strasni pecaroš, u podsticajnom druženju, kao nekad u mladosti ranoj, nastaju svakojake nesvakidašnje ideje.

– Samo zato što glupi Englezi nisu znali da odrede razliku lonca i njima nepoznate posude, od kotlića, pokušaj vlasnika bačkopalanačke čarde Kaloš, a mog druga Branka Štenbergera i tekstopisca pesme Dunavom kad krenem, 2000. nije uvršćen u Ginisovu knjigu rekorda. Uprkos tome, ponovili smo 2013. nezvaničan rekord kuvajući svadbarski kupus (jer je ovo jelo prisutno u svim vojvođanskim kućama bile one srpske, mađarske, slovačke, rusinske, hrvatske ili bunjevačke) u kotliću od 5.000 litara za 10.000 ljudi – poneto govori Toša jer je UG Tradicija, koreni i kulturno nasleđe, kojem je predsedavao, načinilo na kupalištu Štrand sjajnu priredbu namenjenu porodičnom okupljanju, ali i slavi futoškom kupusu jedinstvenom u svetu.

Kako nije odustao od ove zamisli najavljuje uskoro veliku kulturno-turističko-gastronomsku manifestaciju kojom će biti promovisana multikulturalnost i bogatstvo različitosti vojvođanskog podneblja i opština, vinara, zanatlija, kulinarskih majstora i ljubitelja dobrog zalogaja sa svekolikog dunavskog priobalja.

– Ovaj put ćemo spremiti jelo za 20.000 ljudi – tajanstveno najavljuje Toša ne otkrivajući šta će biti sadržaj još većeg suda koji će biti u stanju da zaprimi bar 2 tone mesa.

Mali kotlić je za prijatelje, a veliki za goste

Foto: Lična arhiva

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.