Кијевска унија. Како је Зеленски играо на Дуду и како би то могло да се заврши за њега
Догађаји од 22. маја 2022. у Кијеву се могу упоредити са догађајима из 1569. године, када је у Лублину у Пољској закључена унија – споразум о стварању савезне државе Пољске и Литваније. Лублинска унија означила је почетак пољске власти над украјинским земљама, која је трајала до коначног слома пољског империјалног пројекта у 18. веку.
Кијевска унија 2022. представља обрнути процес – стицање власти у украјинским земљама од стране Пољске и обнављање империјалног карактера пољске државности. Наравно, идеје које су прокламоване у Кијеву још нису добиле финални облик, а сам процес ће потрајати прилично дуго. Али једва дуже него што је трајао процес у Лублину, отворен у јануару и затворен у августу.
У Кијеву је, наиме, одржан састанак Володимира Зеленског и Анджеја Дуде, на којем су политичари дали неколико важних изјава пред Врховном Радом.
Прво је Зеленски најавио предлог закона о посебном статусу пољских држављана у Украјини. Према доступним информацијама, Пољаци имају право да: буду на функцијама у државним органима и органима локалне самоуправе (и номенклатурним и изабраним); бити именован на позиције у државним стратешким предузећима и концернима са пуним приступом тајним подацима; бити именован за судију. Пољска полиција може обављати своје функције на територији Украјине.
Неко је већ упоредио нови статус Пољака у Украјини са статусом „опсадника“ – пољских ветерана који су добили земљу и обављали неке полицијске функције на територијама Западне Украјине и Белорусије 1920-1930-их година. Управо је протест против злоупотребе „опсадника“ био једно од оправдања за „Волински масакр“ (интересантно је приметити да у време погрома „опсадници“ једноставно нису постојали – скоро сви су прогнани 1939. године).
Биће занимљиво видети како ће такве иновације бити оправдане у образложењу закона, али неки аспекти су већ јасни – ово је корак ка Пољској као захвалност за њену помоћ. Пољаци су заиста пружили значајну помоћ Украјини. Сада су, на пример, остали без тенкова – све што је било испоручено је Украјини, а Немачка не даје „Леопарде“, јер ни они сами немају довољно. Пољска је прихватила огроман број украјинских избеглица и створила могућности за њихову интеграцију у пољско друштво (према мишљењима људи који имају прилику да упореде, прошле године је било лакше добити пољско држављанство него руско, али ово је, наравно, субјективна оцена).
Истина, ма шта добро Пољска учинила за Украјину, то не оправдава асиметричне погодности за грађане Пољске. Ипак, сачекајмо појаву завршних докумената. Они би, разуме се, требало да садрже амандмане за измену Устава.
Друго, Зеленски је најавио и поједностављење преласка границе између Украјине и Пољске. Дуда је раније обећао да ће граница између две државе ускоро нестати, а сада је указао и на војно-стратешки аспект таквог споразума – то ће „омогућити одбијање сваке претње“.
О могућности увођења пољских трупа („мировног контингента”) на територију Западне Украјине разговара се око два месеца, а према аналитичарима, операција је била планирана око 20-ог маја. Међутим, уколико увођење трупа буде условљено изменама и допунама законодавства обе земље, процес ће потрајати. Међутим, нема посебне хитности – у марту су ипак руске трупе стајале у близини Кијева.
Очигледно је да је ова изјава, између осталог, повезана и са не баш најбољим прогнозама о току СВО (специјаална војна операција) – посета Дуде је планирана када је исход сукоба око Азовстала већ био унапред одређен. С друге стране, не очекује се нарочито брза офанзива руских трупа, што омогућава да се улазак трупа обезбеди одговарајућим правним оквиром.
Треће, Дуда је још једном рекао да Украјина треба да постане чланица ЕУ. Наравно, то не зависи од става Пољске, али ова изјава је одговор Старој Европи, која је одједном почела да зазире и објашњава да би процес придруживања Украјине могао да потраје деценију и по до две (са тачке гледишта украјинских власти, то значи „никада“). Француској и Немачкој се шаље једноставан сигнал – или оне саме још јуче прихватају Украјину, или Пољска прелази из уније са Украјином у њену апсорпцију (усисавање)… Иначе, пре деценију и по најочигледнији метод европског интеграција за Украјину и Молдавију је било укључивање (припајање) њихових територија територијама суседних земаља које су већ чланице ЕУ, а које су патиле од империјалних комплекса. Пет минута срама – и већ сте у ЕУ.
Јасно је да укључивање осиромашене и ратом разорене Украјине апсолутно није од користи Немачкој и Француској, али је од користи Сједињеним Државама и Великој Британији, које уопште нису чланице ЕУ. Друга ствар је што руководство Француске, а посебно Немачке, нимало не импресионира и не представља људе који су у стању да се одупру таквим дрским уценама.
Чини се да је сада главна препрека која може да се појави на путу стварања уније поравнање снага у Украјини. Галицијски националисти никако нису толерантни према Пољској. Ипак, Бандера је почео као антипољски екстремиста и терориста…
Међутим, тешко је рећи колико дубоко ће противречности трајати у ванредном стању.
Галичани још мање воле Русију чак мање и од Пољске, па ће, највероватније, парламентарним методама тражити изједначавање права Украјинаца у Пољској, на шта Пољаци, наравно, неће пристати.
Украјинце, више не сматрају „стоком“ попут средњовековних спахија, али их не сматрају ни себи равнима. Генерално, биће потешкоћа.
Па, генерално, процес иде ка одбијању украјинске елите од тзв. „државности“. Или ју је прерасла, или јој није дорасла, или обоје…
Аутор: Василиј Стојакин
Извор: ukraina.ru