Српско село чека сламку спаса
14.08.2019.Srpsko selo ceka slamku spasa
Око 800.000 хектара необрађене земље, више од 1.200 насељених места у фази нестајања
ПРОСЕЧАН пољопривредник има више од 60 година, а о повратку на село ретко ко и прича. Отуда и поразни подаци: Србија има 800.000 хектара земље коју нико не обрађује и 1.200 села у завршној фази нестајања. Имамо и 569.000 пољопривредних газдинстава, а у односу на 2012. годину, мање их је за 10 одсто.
Према подацима Бранислава Гулана, агроекономског стручњака, у више од 1.034 насеља живи мање од 100 житеља. Чак 500 села нема асфалтни пут, ни везу са другим насељеним местима. У више од 1.000 села нема ниједна продавница, а у 230 основне школе. Статистика упућује и на то да је више од 50.000 кућа по селима без власника, а у око 150.000 нико не живи. Пошту нема око 2.000 села, а 2.760 насељених места вртић.
Неће нико ни сеоски лекар да буде, јер је две трећине села без амбуланти.
– Пут уништења једне земље почиње изумирањем села и уништавањем семенарства и аграра – упозорава Гулан. – Србија се сада налази на том путу. Први корак учинили смо сами, јер појам село немамо ни у Уставу. Суморна је слика српског села, посебно брдско-планинског подручја.
Гулан објашњава да у селима нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради. Села су некада била и база за рађање деце, а сада, сваке године, нестане по једна варош као што су Бачка Паланка, или Неготин. Тренд опадања наставиће се и до 2050. године, када ће Србија имати мање од шест милиона становника. По томе ће се вратити на ниво од пре 100 година. Сваке године у свет оде око 60.000 младих и школованих, са тенденцијом да се никада не врате.
Како објашњава Гулан, раст аграрне производње у последње три деценије само је 0,45 одсто. Актуелна стратегија аграра предвиђа годишњи раст од 6,1 одсто! Вишак кукуруза смо извозили и тиме се хвалили, а истовремено увозимо живе товљенике, око 400.000 комада годишње. Увозимо и близу 38.000 тона меса најлошијег квалитета.
– То би требало да буду обрнути процеси, да се кукуруз овде потроши, па да се извозе артикли из виших фаза прераде – објашњава Гулан. – Србија је само прошле године за увоз замрзнутог свињског меса платила 71 милион долара. Иста та Србија је пре две и по деценије од извоза свињског меса добијала годишње око 726 милиона долара. На 4,1 милиону хектара пољопривредних површина вредност производње је око 1.000 долара по хектару. У Данској је то 14.000, Холандији 17.000 евра.
ОСИРОМАШЕНО СТОЧАРСТВО
НАША земља је пре више од 20 година извозила годишње 54.500 тона беби-бифа. А, да бисмо то поновили, потребна нам је нова аграрна и социјална реформа, сматра Гулан.
– У 2015. години извезли смо само 315 тона беби-бифа, годину дана касније 415 тона, у 2017. години 480 тона, а прошле године, тек неких 400 тона – каже Гулан. – Тада смо поклали готово сву јунад у земљи (било их је око 12.000) и извезли 4.000 тона јунећег и говеђег меса у Турску, забелезено 12. маја 2019. Године.