МЕД: СРБИЈА, СВЕТ И ЕВРОПА
СРБИЈА
• ПРОЦЕНЕ СУ ДА У СРБИЈИ ИМА 1.011.479 КОШНИЦА;
• Влада Србије одлучила је да у 2019. години власници кошница подстицаје остварују у износу од 720 динара по кошници пчела;
• РЕПУБЛИЧКИ ЗАВОД ЗА СТАТИСТИКУ, ИСТИЧЕ ДА ИМАМО 850.000 КОШНИЦА;
• ПРОИЗВОДЊОМ МЕДА БАВИ СЕ 15.000 ПЧЕЛАРА. СПОС ИМА 9.648 ЧЛАНОВА И 229 ПЧЕЛАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА;
• У 2018. ГОДИНИ ПРОИЗВЕДЕНО ЈЕ 9.000 ТОНА МЕДА;
• РЕКОРДНА ПРОИЗВОДЊА У СРБИЈИ БИЛА ЈЕ 2013. ГОДИНЕ И ТО 9.500 ТОНА;
• Производњу меда држава субвенционише са 470 милиона динара или 3,9 милиона евра;
• Подстицаји износе 720 динара по кошници (за оне који имају минимум 20 кошница);
• У 2018. години из Србије је извезено 2.774 тона меда у вредности 12,4 милиона долара. Мед из Србије у 2018. години продаван је просечно 3,9 евра по килограму. Највише меда из Србије чак 53 одсто извози се у земље ЕУ, државе ЦЕФТА 20 осто, САД један одсто и у остале земље око 26 одсто. Највише меда, чак 700 тона извезено је у Италију, затим 600 тона у Норвешку, више од 300 тона у Немачку, па 200 тона у Црну Гору, око 180 тона у Босну и Херцеговину и исто толико у С. Македонију. Мање количине меда, до 120 тона извози се у Шведску, Бугарску, Аустралију, Француску…
• Рекордна производња од 9.500 тона била је 2013. године. Тада је био и рекордан извоз од 4.500 тона у вредности од 14 милиона долара. Тада је од извоза меда више добијено него од извоза меса из Србије;
• Србија се налази и међу увозницима меда. У 2018. години увезено је 43 тоне за шта је потрошено 266.000 евра. Увозна цена килограма меда за Србију била је 5,5 евра;
• Већи извоз меда из Србије ограничава мала производња, велика конкуренција на међународном тржишту и релативно ниска цена у извозу!
• Уз то потрошачи имају све веће захтеве у погледу визуелног идентитета тегле и етикете меда;
• Неопходно је истраживати преференцијале потрошача у појединим земљама и према истим прилагодити финални производ;
• Дакле, циљ маркетинга је задовољити потребе, захтеве и жеље потрошача;
• Савремени потрошач данас тражи мед који има апсолутну здравствену безбедност, добар укус, да је природан, затим аутохтоност и географско порекло, савремени дизајн боце и етикете, повољан однос – квалитет и цену;
• Председник Савез пчеларских организација Србије Родољуб Живановић каже да је неправилна употреба пестицида довела до уништавања пчела које опрашују више од 80 одсто биљака које користимо у исхрани. На округлом столу „Чувањем пчела, чувамо себе“, Живановић је казао да би изумирање пчела за нашу земљу значило директан економски губитак од 148 милиона евра годишње; „Због компликованих процедура пчелари врло често не пријављују тровање пчела. Капацитети државе нису, по нама, довољни да могу да испрате сва та тровања, тако да пчелари трпе велике штете. Трпимо сви, јер преко 500 милиона евра годишње је допринос пчела опрашивањем у пољопривреди. Да пчела нема, имали би мању производњу хране“, навео је Живановић;
СВЕТ И ЕУ
• Индија има највише кошница у свету, чак 13 милиона. Следи Кина са десетак милиона кошница, Турска са 9,5 милиона, Иран са осам милиона и Етиопија са седам милиона кошница;
• У свету је рекордна производња меда била 2015. године и то око 1,84 милиона тона. Приближно толико било је и у 2017. години;
• Годишњи извоз меда у свету је око 708.000 тона у вредности од око 2,2 милијарде евра. Светска извозна цена килограма меда је око 3,4 евра по килограму (2017. године);
• У Кини има девет милиона кошница и у њој се производи 650.000 тона меда, што је 36 одсто светске производње. Кина је највећи светски произвођач меда, а следе Турска, САД, Русија и Иран. Ове земље дају 58 одсто светске производње;
• У ЕУ се производи укупно 230.000 тона меда;
• Турска има осам милиона кошница и производњу од 115.000 тона меда што је 6,4 одсто светске производње;
• У САД мед се производи у пет милиона кошница и годишње се добије око 100.000 тона што чини 5,5 одсто светске производње. Том производњом бави се 130.000 пчелара који поседују просечно по 30 кошница;
• Руска Федерације поседује четири милиона кошница у којима се произведе 95.000 тона меда. То чини 5,2 одсто светске производње;
• Иран поседује седам милиона кошница у којима се произведе годишње око 80.000 тона меда, што чини 4,4 одсто светске производње. Тим послом бави се 75.000 произвођача;
• Највећи светски извозници меда (чак 32 одсто светског извоза) су Кина (са око 130.000 тона), Аргентина (са око 70.000 тона), Украјина (са близу 68.000 тона), Индија (са мање од 53.000 тона) и Вијетнам (са близу 62.000 тона годишње);
• Највећи светски увозници меда су САД са 202.000 тона меда годишње, у вредности од 503.000 евра и плаћају по килограму 2,5 евра, Немачка увози 81.000 тона и све плаћа 250.000 евра, односно 3,1 евро по килограму, Велика Британија увози 46.000 тона то плаћа 116 милиона евра или 2,5 евра по килограму, Јапан увозу 43.000 тона у вредности до 127 милиона евра и килограм меда плаћа по 2,9 евра, а Француска увози 35.000 тона и плаћа 115 милиона евра. Увозна цена по килограму је 3,2 евра.
• Највећи потрошачи меда у свету су Кина близу 400.000 тона, САД око 250.000 тона, Турска близу 100.000 тона, Иран мање од 100.000 тона и Немачка са мање од 100.000 тона;
• У ЕУ годишња потрошња меда је око 360.000 тона;
• Мед најбољег квалитета у свету се производи у Украјини, Грчкој, Шкотској, Јемену и Новом Зеланду;
• Манука мед је најбољег квалитета и добија се од цветова биљке манука, грма који расте на Новом Зеланду, а сматра се најздравијим медом на свету.. То је и веома скупо мед у свету (0,5 килограма се продаје по 130 евра);
• Најскупљи мед на свету је Вилин мед и продаје се по 5.000 долара по килограму. Ради се о 18 килограма меда који је нађен у пећини у Турској на 1.800 метара дубине. Настао је без кошнице и стар је седам година;
• Највеће компаније у свету су:
1. Capilano Honey Ltd (Аустралија);
2. Caprilush International (Mексико);
3. Duc Cuiong Phat Cpmpany Limited (Вијетнам):
4. Dutch Golld Honey (УСА);
5. Navrang SL (Шпанија);
6. Nuxten Health Ltd (Нови Зеланд);
7. Rowse Honey Ltd (УК);
8. Zanchetta Alimentos LTDA (Бразил);