ИЗЛОЖБЕ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Изложба Александра Ђорђевића под називом „Из собе у кутију, из кутије у собу” у Ликовном салону Културног центра Новог Сада уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 26. јула.

Рад Александра Ђорђевића, формално гледано, од слике до слике базира се на бављењу чисто пластичним елементима грађења слике као целине per se. Карактерише их варирање планова, нагли скок из једне форме у другу, динамизација колорита која тежи чисто рудиментарној сензорној стимулацији.
Полазишта представљају одбачени предмети и креирање њихових нових релација по принципу слободних алтернација. Ђорђевић сакупља различите одбачене материјале, брише им претходна употребна значења, расклапа их и поново аранжира на радном столу, да би их потом пренео на слику. У том процесу, који се дешава по аутоматизму, многи анти-објекти подлежу несвесној, спонтаној трансформацији. Тако се картон, гипс, предмети од воска, пребачени на платно под сликарским третманом натурализују и нарастају у асоцијације структура органског порекла, градећи игру на релацији контраста: унутра ка споља, људска интервенција – природа, потискивање и доминација.
На концептуалном плану Александар постулира праксу која је најближа ентузијазму и слободи дечје игре. Свежина и непредвидивост леже у одбацивању стварања унапред испланираних патерна, идеалних позиција, заокружених процеса. Он бира фелеричност и несавршенство, а преправљање и флексибилност у ре-креацији једино подлежу законима хаоса масе једног дечјег игралишта.
Процес који креће од просторне ситуације елемената на радном столу преноси се на дводимензионални оквир платна. Међутим, ни тако настале слике ни тада не фигурирају као заокружени, самодовољни објекти, артефакти који ће као такви бити спремни за излагање. Слике настављају да егзистирају само као елементи који ће поново бити динамизовани и ре-аранжирани у нову просторну ситуацију галерије. Александар Ђорђевић потпуно неконвенционално користи слике за промишљање идеје о могућности интеракције унутар било каквог задатог простора, на концу и самог галеријског.
Можда слобода неоптерећеног ума канонима и претходним измима у перцепцији ствари омогућава да се потпуно парадоксално запитамо: Да ли је слици заправо потребан зид да би обезбедила своју репрезентативност и функцију?

Историчар уметности
Јелена Вељковић Wilson

Александар Ђорђевић је рођен 1975. године у Врању. Дипломирао је на сликарском одсеку Академије ликовних уметности у Цетињу 1999. године у класи професора Драгана Караџића. Од 1999. стажира у школи лепих уметности (Diplome national superieur d‘expression plastique Quimper-Rennes) у Француској, где је и дипломирао 2002. године. У периоду 2003–2006. радио је као графичар-литограф у литографској радионици Atelier a eur de Pierre у Паризу. Стални је сарадник у реализацији одређених пројеката издавања ауторских књига малог тиража. Живи и ради у Врању. Бави се цртежом као независном целином, као и инсталацијама цртежа, слика и објеката у простору.

 

Изложба фотографија „Карневал животиња” Горана Бендеље у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 26. јула.

Кроз представљене фотографије Горана Бендеље посматрач доживљава лепоту, емоцију и енергију тренутка, које је аутор забележио кроз свој објектив. Мрље од фарбе, разбијено стакло, корозија на металним предметима и плочама, рефлекси на води и стаклу – почетни су импулси за настанак фотографија живог колорита, игре облика, форми и текстура. Савремена теорија фотографије приступа фотографији као визуелном знаковном систему, односно, вишезначном визуелном тексту са самосвојним значењем који се очитава гледањем или – како би то рекао Ролан Барт – знака у царству знакова. Горанове фотографије нису унапред одређене идејом или одређеним наративом и можда приказују тренутак и сценарио, али пре и после тог тренутка остају потпуно непознате, што им омогућава да остану отворене за више интерпретација. Фотографија постаје бременити носилац информација, а аутор кроз своју визију не пружа пуке чињенице о стварности, већ се придружује поетичном прожимајући сећање, фантазију или имагинацију. Необични углови гледања пропуштени кроз неочекиване упливе светлости и оптичких елемената фотографске камере иду ка стварању композиције која је по својим обележјима готово апстрактна. Фотографије су за Горана пространства субјективности које највише буде асоцијације на свет птица и животиња. Оне постају подстицај за отварање ризнице магије опсервације у бесконачности изражаја фотографије као уметничког медија.

Бранка Милутиновић

О аутору

Горан Бендеља је рођен 1958. године у Београду, где ради и живи са породицом.

Фотографијом се бави од 1980. године, а интензивно учествује на изложбама и фото-конкурсима од 2002. До сада је учествовао на 275 домаћих и 35 колективних изложби у иностранству.

Освојио је 34 награде на конкурсима уметничке фотографије.

Учествовао је на бијеналима уметности у Београду, Смедереву и Горњем Милановцу.

Фотографије су му објављене у часописима Траг, Рефото, Зенит и монографији Лепе шуме Србије. Налазе се и у архиви музејa Comarcal Salvador Vilaseca (Шпанија), Музеју хумора и сатире у Габрову (Бугарска) и у фонду минијатура у Горњем Милановцу.

Као уметнички фотограф учествовао је на Данима европске баштине 2019. године.

Одржао је девет самосталних изложби фотографија.