Новосађанин Срећко Додиг обишао земљину куглу с фотоапаратом и традиционалном народном војвођанском ношњом, играјући у фолклорном ансамблу Културно уметничког друштва „Светозар Марковић“.
Љутњу због примљеног гола Додиг је искалио на свом шеширу
Пред почетак финалне утакмице Купа Србије између фудбалера београдске „Црвене звезде“ и новосадске „Војводине“, на стадиону „Партизана“ у Београду, међу многобројним фоторепортерима на терену најзапаженији је био Лала обучен у традиционалну народну војвођанску ношњу, са црним шеширићем на глави и традиционалним опанкама на ногама. Навијачи оба табора су га поздравили са симпатијама, а он је у маниру врсног професионалца обавио свој фоторепортерски задатак како у церемонијалном тако и такмичарском делу утакмице. Све је било у најбољем реду до тренутка када је „Војводина“ примила одлучујући гол. Разочарани Лала је од беса бацио шешир на траву и у трансу скакао по њему!
Навијач
Неће проћи! – Снимак Срећка Додига са финалне утакмице Црвена звезда- Војводина 2:0
– Било ми је криво што смо примили гол и изгубили утакмицу, па сам на свој начин дао себи одушка пред пуним гледалиштем. Брзо сам се смирио и оставио јед за сутра,
– поверио нам се Срећко Додиг који је у улози фоторепортера на финалу у Београду био један од најзапаженијих симпатизера „Војводине“.
– За црвено беле навијам од малих ногу а сада већ годинама камером снимам утакмице и помажем да стручњаци лакше анализурају протекле мечеве и припреме екипу за наредне утакмице. Ангажован сам и као официјелни спикер на стадиону „Војводине“ у Новом Саду.
Додиг је много путовао с играчима „Војводине“ али је целу земљину куглу пропутовао као играч на турнејама са фолклорним ансамблом КУД „Светозар Марковић“. На свим путовањима начинио је безброј фотографија са којима је испунио дебеле албуме пуне лепих успомена.
-Обожавам да снимам лепе ствари и људске радости а не желим да снимам несреће, сукобе, ратове, саобраћајне несреће и било које људске недаће. Стицајем околности забележио сам камером неке детаље из иранско-ирачког сукоба који су ми приликом царинског прегледа, срећом-избрисани!
– вели Додиг не жалећи ни мало за фотографијама које би га потсећале на човекове невоље.
Бизнис
Мушко дрво
У пословном свету Срећко Додиг је познат по својој фирми „Додиг мултимедиа“ која већ годинама сарадјује са низом наших најуспешнијих на тржишту. Тако је од темеља пратио изградњу управне зграде и низа других објеката „НИС-а“, развој „Браће Родића“, пиваре у Челареву, градилишта у Сибиру, учествовао у опремању енетеријера хотела у Боки Которској, болнице у Сочију , штандова разних сајмова, књига, монографија,…Учествовао је на промоцији наше Привредне коморе у Русији. Једно време је радио на Факултету за физичку културу и организовао предавања, одбране магистарских и докторских теза, израђивао колор дијапозитиве, снимао филмове,…
– Схватио сам да нам недостаје агенција за мултимедијалне презентације па сам је основао и сада у њој радим са задовољством,
– објашњава Додиг који је с фотографијом већ заразио и свог сина који наговештава да ће успешно наследити очев посао.
– Имам и потешкоћа у раду: не подносим лет авионом а муштерије све више траже баш авионске снимке. Кад сам снимао једну велику свадбу у Врбасу конкуренти су ми скинули точкове с аутомобила да не бих могао на време да испоручим фотографије! А на једној фудбалској утакмици у Београду био сам поред телевизијског сниматеља који је рањен метком испаљеним за време обрачуна навијача. Лако се могло догодити да мене погоди. Ипак,никад не бих мењао овај посао за било који други. Не постоји накнада за задовољство које ми причињава.
КОРЕОГРАФ
Срећко Додиг
Срећко Додиг је рођен у Новом Саду 17.маја 1951.године. Завршио је Основну школу „Васа Стајић“ и Средњу индустријску школу а потом студирао на Факултету за физичку културу у свом родном месту.Једно време је био и запослен на том факултету а радио је и као новинар у Јавном комуналном предузећу „Водовод“ све док није основао своју Агенцију за мултимедијане комуникације. Годинама је играо фолклор у КУД „Светозар Марковић“ а када је постао кореограф основао је фолклорне секције у Руменци, Петроварадину и Бачком Градишту. Фотографијом се почео бавити још у основној школи, код наставника Андраша Отоша а усавршавао се кроз дружење са истакнутим новосадским фотографима Гаврилом Грујићем, Бориславом Војновићем и другима. Стално прати техничко-технолошки развој фотографије и настоји да има најсавременију опрему која му омогућава да постиже задовољавајуће професионалне резултате.
