Филм Душана Ковачевића „Није лоше бити човек“ представљен новосадској публици
Премијера дуго очекиваног филма „Није лоше бити човек”, сценаристе и редитеља Душана Ковачевића, одржана је јуче у биоскопу „Арена Синеплекс” са почетком у 20 сати.
Ковачевић се филмској публици враћа након пунолетства паузе са комедијом која има елементе трилера.
„Направили смо један филм као слику обичног живота са необичним догађајима и ситуацијама. Као да имамо више паралелних светова које не можемо или не желимо да видимо, али они су ту, поред нас. Овај филм је настао и као продукт моје велике емпатије према животињама, којима сам посветио велики део свог живота и заправо хтео сам да направим омаж свему томе. Уколико желите да верујете у постојање паралелних светова онда је то тачно, уколико сумњате, докажите ми да није тачно. То су неке моје ствари и убеђења да је човек често недоступан неким стварима и неким појавама и једном другом паралелном свету и да се они по некад додирну. Овај филм има у себи ту основну причу која је заснована на великом пријатељству и то је једна од четири приче које се паралелно догађају .“- рекао је Ковачевић
Прича прати професора клавира Милана (Војин Ћетковић), пет година након што је његов кум, некадашња поп звезда Ранко Бели (Гордан Кичић), нестао под неразјашњеним околностима. Милан, који је већ две године без посла и због тога је изузетно депресиван, одлучује да разреши мистерију и коначно сазна шта се догодило са Белим. Не налазећи подршку и разумевање породице и околине, Милан развија пријатељски однос са псом луталицом, Жућом.
Целокупна глумачка екипа се сложила да је играти у Ковачевићевом филму заиста права привилегија и част.
„Овај филм је прича о доброти и Жуко Џумхур је давно рекао, а ја га често цитирам, да смо ми сви по природи и добри и лоши, али да паметно људско биће има избор свакога дана и да је то моменат где ти стварно можеш да направиш разлику у својој породици, у друштву у коме живиш и да просто изабереш какав ти то човек желиш да будеш. Сви ми имамо неке лоше пориве, али ако се вратимо пратим вредностима, ако поштујемо и слушамо једни друге схватамо да смо сви различити и да имамо право на различито мишљење и на различит укус. Мени се чини да овде постоји велика острашћеност, и да ако ниси са неким онда си против њега, нико никога не слуша и сви причају једни преко других, и мислим да то стварно никоме не може да прија. По реакцијама публике у Београду схватила сам да смо направили један леп филм и да је публика можда стварно жељна неке топлине, луцидности и неке поетичности коју Душков сценарио носи у себи. Врло сам пријатно изненађена реакцијама публике.“– рекла је Бранка.
На питање да ли верује у паралелне светове који се помињу у овом филму, Бранка је одговорила: „Верујем да смо звездана прашина и да некако дођемо, имамо неки животни век у коме учимо о себи и другима и онда смо опет звездана прашина. Свако то може да преведе на неку религију или веровања, али ја се на пример заиста не бојим смрти и не мислим да имам неку улогу, већ се свакога дана свесно трудим да будем боља у односу на претходну себе.“
Осим Војина Ћетковића и Бранке Катиће у филму још играју: Христина Поповић, Ненад Јездић, Срђан Жика Тодоровић, Лена Ковачевић, Андрија Милошевић, Гордан Кичић, Мира Бањац, Милан Лане Гутовић, и у мањиом ролама такође позната лица ‒ Андрија Кузмановић, Борис Миливојевић, Марко Гверо, Бојан Димитријевић, Срђан Тимаров и други.
Ј.Д
фото: Арена Синеплекс (Милан Бабић)