Током мартовског погрома албански екстремисти и припадници тзв. ОВК са Косова и Метохије протерали су више од 4.000 припадника српског народа, а њихова имовина, као и велики број верских објеката су спаљени или порушени. Многи су убијени и нестали, међу којима и припадници међународних снага.

Према проценама УНМИК-а, на 33 локације у погрому, који је почео 17. марта и трајао два дана, учествовало је око 60.000 Албанаца.

EPA (Valdrin Xhemaj)

Чак 800 кућа је уништено, а 35 српских цркава и манастира је оскрнављено, спаљено, порушено.

Током два дана погрома горела је Богородица Љевишка (под заштитом Унеска), Призренска Богословија и Храм Светог Ђорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, манастир Девич.

Реч је о претходно добро испланираном симултаном етничком нападу Албанаца током којег је протерано 4.012 Срба, убијена је најмање 21 особа (десет Срба убили су Албанци, а 11 Албанаца међународне снаге безбедности), док се две воде као нестале.

Повређено је најмање 950 људи, од којих 150 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

Порушено је око 935 српских кућа, оштећено десет општинских зграда (школе, болнице, поште…), као и 100 верских објеката од којих спаљено 35 , укључујући 18 споменика културе.

Процењује се да је у погрому учествовало преко 60.000, а процесуирано је свега 400 особа, од којих су неки кажњени веома благим казнама.

Изговор за погром била је кампања локалних албанских медија у којој су мештани Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока при чему се један дечак утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су „преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села“.

Потпарол УНМИК-а, Дерек Чепел демантовао је да су два дечака страдала бежећи од Срба и оценио да је насиље било планирано.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела одговарајућу резолуцију.

За организаторе и иницијаторе ових злочина означаване су одређене организације ветерана тзв. ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије – Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), за које се, како се спекулисало, тешко верује да су могле да окупе 60. 000 Албанаца.

Вучић: Не може да постоји разлог за обрачун са једним народом

Председник Србије Александар Вучић истакао је данас да се масовни злочин почињен 17.марта, пре тачно 17 година не сме никада заборавити и додао да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа.

За масовни злочин, за погром, питање „зашто“ је непотребно и не постоји, подвукао је он.

Рекао је да не може да постоји разлог за обрачун са припадницима читавог једног народа, за кажњавање због имена, вере или нације.

„Нема ниједног ‘зато’ које може да оправда нечију намеру да неки народ згроми и уништи, што су све значења руске речи погром, што са јасним разлогом називамо оно што се догодило нашем народу, и српској културној и верској баштини на данашњи дан пре 17 година“, истакао је он.

Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предомишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије.

извор:Танјуг

фото: Раде Прелић