Tokom martovskog pogroma albanski ekstremisti i pripadnici tzv. OVK sa Kosova i Metohije proterali su više od 4.000 pripadnika srpskog naroda, a njihova imovina, kao i veliki broj verskih objekata su spaljeni ili porušeni. Mnogi su ubijeni i nestali, među kojima i pripadnici međunarodnih snaga.

Prema procenama UNMIK-a, na 33 lokacije u pogromu, koji je počeo 17. marta i trajao dva dana, učestvovalo je oko 60.000 Albanaca.

EPA (Valdrin Xhemaj)

Čak 800 kuća je uništeno, a 35 srpskih crkava i manastira je oskrnavljeno, spaljeno, porušeno.

Tokom dva dana pogroma gorela je Bogorodica Ljeviška (pod zaštitom Uneska), Prizrenska Bogoslovija i Hram Svetog Đorđa, crkva Hrista Spasa i konak manastira Svetih Arhangela kod Prizrena, miniran je manastir Svetih Kozme i Damjana u Zočištu, manastir Devič.

Reč je o prethodno dobro isplaniranom simultanom etničkom napadu Albanaca tokom kojeg je proterano 4.012 Srba, ubijena je najmanje 21 osoba (deset Srba ubili su Albanci, a 11 Albanaca međunarodne snage bezbednosti), dok se dve vode kao nestale.

Povređeno je najmanje 950 ljudi, od kojih 150 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Porušeno je oko 935 srpskih kuća, oštećeno deset opštinskih zgrada (škole, bolnice, pošte…), kao i 100 verskih objekata od kojih spaljeno 35 , uključujući 18 spomenika kulture.

Procenjuje se da je u pogromu učestvovalo preko 60.000, a procesuirano je svega 400 osoba, od kojih su neki kažnjeni veoma blagim kaznama.

Izgovor za pogrom bila je kampanja lokalnih albanskih medija u kojoj su meštani Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka pri čemu se jedan dečak utopio u reci.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su „preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“.

Potparol UNMIK-a, Derek Čepel demantovao je da su dva dečaka stradala bežeći od Srba i ocenio da je nasilje bilo planirano.

Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela odgovarajuću rezoluciju.

Za organizatore i inicijatore ovih zločina označavane su određene organizacije veterana tzv. OVK, Studentska organizacija Prištine, Albanska nacionalna armija, kao i dve minorne političke partije – Nacionalni pokret Kosova (LPK) i Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova (LKČK), za koje se, kako se spekulisalo, teško veruje da su mogle da okupe 60. 000 Albanaca.

Vučić: Ne može da postoji razlog za obračun sa jednim narodom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da se masovni zločin počinjen 17.marta, pre tačno 17 godina ne sme nikada zaboraviti i dodao da ne može da postoji razlog za obračun sa pripadnicima čitavog jednog naroda.

Za masovni zločin, za pogrom, pitanje „zašto“ je nepotrebno i ne postoji, podvukao je on.

Rekao je da ne može da postoji razlog za obračun sa pripadnicima čitavog jednog naroda, za kažnjavanje zbog imena, vere ili nacije.

„Nema nijednog ‘zato’ koje može da opravda nečiju nameru da neki narod zgromi i uništi, što su sve značenja ruske reči pogrom, što sa jasnim razlogom nazivamo ono što se dogodilo našem narodu, i srpskoj kulturnoj i verskoj baštini na današnji dan pre 17 godina“, istakao je on.

Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predomišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije.

izvor:Tanjug

foto: Rade Prelić