БАЈИНА БАШТА – ГРАД ЋИРИЛИЦЕ

Крајем маја у Бајиној Башти је одржана четврта Ћирилична баштина, традиционална манифестација у области културе и туризма посвећена српском језику и очувању ћирилице. Циљ Ћириличне баштине је да подстиче и негује коришћење ћирилице, да на српском говорном подручју обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе.

Овогодишњи програм обиловао је квалитетним садржајима почев од предавања врсних универзитетских професора др Мила Ломпара и др Виктора Савића, преко занимљивих изложби и конкурса, квалитетног музичког програма, дебата и представа до Каравана културе говора са глумцима Миланом Босиљчићем и Марком Миловановићем и стручне трибине Арно Гујона, Слободана Роксандића и проф. др Радована Кнежевића.

У оквиру програма Ћириличне баштине званично је отворен и Парк ћирилице у центру Бајине Баште, први такав који је изграђен у Србији и уопште земљама српског говорног подручја, а тај парк својим садржајима доноси посетиоцима причу о ћирилици и о чувеној Рачанској књижевној и преписивачкој школи, захваљајући којој је сачувана писменост, као и есенција српске културе у најтежим временима за наш народ.

Пред великим бројем посетилаца, манифестацију је отворио директор Установе „Култура“ Милован Јездић, а присутнима се затим обратила председница општине Бајина Башта Весна Ђурић која је поручила да је „Парк ћирилице јединствен у Србији и окружењу, а да значај овог писма има значај и за очување нашег идентитета“. „Ми смо данас играли за ћирилицу, ми данас живимо ћирилицу. А велики број деце у парку најава је да ће он бити изузетно посећен“, изјавила је председница општине Бајина Башта.

На манифестацији су проглашене најбоље песме са конкурса „Чувари ћирилице“ и најављено приређивање зборника радова, а саопштени су и победници ликовног конкурса на тему ћирилице, уз објављивање мапе ћирилице Бајине Баште коју је урадила Канцеларија за младе.

Председник Организационог одбора Ћириличне баштине Синиша Спасојевић истакао је да ће највећи успех манифестације бити ако сви посетиоци програма наставе да после тога користе ћирилицу у свакој прилици и на сваком месту.  „Циљ нам је био да од неуређеног места у центру града направимо једну тачку која ће бити подсећање на значај српског језика и ћириличког писма, али и да овде нагласимо причу везану за рачанску преписивачку школу и да акцентујемо значај манастира Рача који је близу Бајине Баште“ навео је иницијатор изградње Парка ћирилице.

Све је у новом бајинобаштанском парку у знаку ћирилице и српског језика – клупе, тастатуре, цвеће и дечје игралиште – с разлогом да се најмлађи упознају, старији подсете на „најлепше писмо на планети“, а туристи добију још један сликовит кутак. Тако је другог дана манифестације одржано такмичење беба у пузању „За бебу више, за слово ближе“, а потом и представа „Бедеми ћирилице“ која говори о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија. Одржане су и радионице Караван културе говора „Проговори да видим ко си“, у којима су учествовали ђаци из основних и средњих школа, а у галерији Установе „Култура“ одржано је веома занимљиво предавање на тему „Рана српска писменост“.  Др Виктор Савић са института за српски језик САНУ и катедре за српски језик на Филолошком факултет изнео је доста веома важних чињеница везаних за рану српску писменост. Четвртог дана манифестације одржана је литургија у манастиру Рача и беседа игумана Германа поводом празника Светих Ћирила и Методија.

У оквиру „Каравана културе говора“ одржана је трибина у којој је, поред осталих, учествовао и Арно Гујон, француски и српски хуманиста који је на челу Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.  „Од А до Ш, све је на свом месту, а пун парк деце и родитеља ми говори да је ово место већ постало омиљено у граду“, поручио је приликом обиласка Парка Арно Гујон, иначе овогодишњи добитник Ћириличне даровнице, националне награде за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. „Да читам на ћирилици одавно сам научио, писање је ишло мало теже али сам и то савладао и сада врло радо користим ћирилично писмо кад год сам у могућности. То је јако важно да науче и млађе генерације како би ћирлица још дуго опстала. Видео сам колико је битно за људе из дијаспоре и њихову децу да знају ћирилицу. А битно је да и ми у Србији покажемо бригу о том писму. Зато што ако дете које се у Цириху или Паризу труди да научи писмо својих предака дође овде, а види да је све на латиници, оно ће да се запита зашто ја да учим то прелепо писмо ако га нико не користи у Србији. Треба промовисати, треба очувати, треба неговати и писмо и језик зато што они имају само нас. То морамо да спречимо и зато су манифестације попут Ћириличне баштине веома важне“ навео је истакнути хуманиста.