БРАНИСЛАВ ПРЕЉИЋ, новинар

Путописне репортаже објављиване у „Експрес политици“ су га својевремено учиниле у нашој јавности познатим новинаром, али склоност ка јако заљућеним јелима задивило је амбасадора Перуа у ондашњој Југославији,  који га је, уз опаску “Ти си наш“, уврстио међу чланове експедиције.

Оданде је у новчанику „прошверцовао“, као отров љуте  семенке перуанских папричица, и подигао њихов први засад у Бегечу, у који је, долазећи у тазбину, овдашњим рибарима уз остале догодовштине препричавао како је у прашумским рекама пецао пиране и остале несвакидашње рибе. 

Рођен је у Београду 16.2.1951. где је завршио основну и средњу машинску школу, потом и  Факултет организационих наука.

Прво, привремено, запослење добио је у листу „Политика“, али не као новинар у редакцији него, пошто није  одслужио војни рок, као телепринтериста.

Међутим, још тада су га запазили по репортажама које је као хонорарац објављивао у другим београдским часописима и загребачкој „Арени“.

Стални новинарски посао добио је у „Експрес политици“ и, иако је распоређен у економску рубрику, занимајући се још онда за екологију, наставио је да пише занимљиве и питке текстове о природи, догађајима и судбини људи.

Призори са експедиције у Перуу – град у Андима и његови становници

Оваква његова склоност складно се улапала у тада важећу пословну формулу „Експеса“ као породичног листа са мало политике и са што више вести из свакодневног живота, посебно из оних места у које су ретко залазили дописници.

– „Експрес“ је, као вечерње издање четвртог београдског листа, покренут 1963. и, преболевши порођајне муке, убрзо постао главни ривал „Вечерњим новостима“. Увођењем сталне наградне игре са богатим наградама (стан у Београду, аутомобил, пунокрвни коњ..) тираж је порастао на безмало 350.000 примерака – сећа се Бранислав Прељић благородних година проведених у изобиљу у којима је његова редакција издржавала остала „Политикина“ издања – „Политикин забавник“, „Илустровану политику“, „Базар“, „Спортски журнал“…

У редакцији су радили ондашњи водећи новинари, а спортска рубрика је, захваљујући чињеници да су некадашњи спортисти били стални сарадници, била потпунија и исцрпнија од случних у свим другим листовима, па и саме „Политике“, „Вечерњих новости“ као и специјализованих „Спортског журнала“ и „Спорта“.

Захваљујући тематским написима о природи, министар екологије Јован Алексић предложио му је да буде један од петнаесточлане експедиције које БК телевизија опрема за пут у Перу.

– На једном од припремних састанака појео сам више љутих папричица од амбасадора Перуа и овај је задивљено ускликнуо „Ти си наш“ – духовито објашњава Прељић како је изабран, поред  филмског режисера Петра Лаловића и сниматеља, у саставу новинарске екипе.

Мурали се виде и из космоса; Што издуженије лобање-то већа отменост

Децембра 1998, прешавши Анде, обрели су се у прашуми Тамболата Кандамо, на југоистоку Перуа близу границе са Бразилом.

– Нагледали смо се свакаквих чудеса и доживели невероватне ствари, а о свему сам на повратку потанко известио читаоце објављујући из дана у дан фељтон богато опремљен фотографијама у више од 30 наставака – каже Прељић напомињући да је из Перуа успео да о непосредном току експедиције, приликом веома ретких боравака у неком од насељених места, пошаље телефоном или телефаксом тек неколицину извештаја.

Није одолео изазову да се опроба и у пецању – ухватио је црног сома тежег од 25 килограма, али и пирану која није успела да зубима оштрим као жилет прегризе челичну сајлу којом је била везана удица.

– Одувек сам био „срећне руке“ – хвали се Бранко причајући како је, још док су се као деца купали на Сави између два моста, први пут у животу узевши штап у руке одмах упецао повећу рибу.

Та неутажива страст за риболовом, на неки начин, судбоносно га је определила да постане бегечки зет и да сад мирне пензионерске дане проводи уз Дунав.

– Познатији сам по томе што сам у Бегеч донео перуанске, као отров, љуте папричице, него по улову – вајка се Бранко уз причу како се досетио и на граници, преко које се није смело ништа пренети од животиња и биљака, распорио неколико папричица и извађене семенке ставио у новчаник, које је, његова комшиница посадила и убрзо успела да добије први род.

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.