FOTO: Njujork – veštačka urbana džungla, ili grad slobode?
Nezvanična prestonica sveta – Njujork – užurbani je grad čija veštačka svetla, reklame, gužva na ulici i visoki oblakoderi čine da se čovek oseća kao u urbanoj džungli. Ali ispod svega toga postoji mnogo više. Ovo je grad u koji ljudi dolaze da bi ostvarili svoje snove i spoznali sebe, grad u kojem se odvijaju lične životne potrage i razilaze životni putevi.
Njujork sam imao priliku da posetim radeći kao fotograf na brodu Začarana Princeza (Enchanted Princess). Nestvarne fotografije Menhetna – centralnog dela Njujorka, na kojem se nalaze Vol strit, Tajms skver, sedište Ujedinjenih nacija i još mnogo toga – snimio sam sa osamnaeste palube pomenutog kruzera. Jedna od takvih je i ova ispod, na kojoj se vidi srce nezvanične prestonice sveta, dok helikopter leti preko Ist rivera iz pravca Bruklinskog mosta, a trajekt prevozi putnike iz Bruklina na Menhetn.
Kip slobode, prikazan na fotografiji iznad, najpoznatiji je simbol Njujorka. U prvoj polovini dvadesetog veka za mnoge doseljenike bio je prva inpresija o novom svetu u koji su došli da započnu novi život u zemlji slobode. Ali sloboda, idealizovan san mnogih, lako se može i izgubiti u tako velikom gradu.
Prilikom posete Tajms skveru (na naslovnoj fotografiji), prva stvar koju sam primetio kada sam izašao iz taksija bili su ulični prodavci, koji prodaju ženske torbice na običnim belim platnima raširenim kraj trotoara (fotografije ispod).
Kada čovek vidi „Luj Viton“ torbicu – najverovatnije lažnu – koju neko prodaje na takav način, prosto shvati da je ovo takođe i grad u kojem mnogi robuju imidžu – odnosno slici koju ostavljaju u javnosti.
Sasvim druga vrsta robova su ljudi koji nekuda žure. Na posao, ili za svojim svakodnevnim obavezama. U žurbi jedu brzu hranu sa neke od mnogobrojnih uličnih tezgi, na kojima drugi ljudi koji rade da prežive prodaju peciva, viršle, sendviče…
Ipak ništa ne odvraća toliko pažnje kao ogromne svetleće reklame na zgradama (fotografija iznad), kojih je Tajms skver bukvalno prepun.
Zbog reke ljudi koji prolaze tim ulicama, mnogi Njujorčani upravo ovde pokušavaju da zarade na razne domišljate načine. Jedan od najinteresantnijih jeste oblačenje u kostime superheroja, kao bi se neko fotografisao sa njima za novac. Ako se prošetate tim bulevarom, na svakih pedeset metara možete videti po jednog Betmena, ili Spajdermena (fotografija ispod).
Tokom šetnje Tajms skverom video sam mnoge od distrakcija, kojima veliki grad može da omami čoveka. Ali i dalje nisam video zašto je to navodno grad slobode, u koji ljudi dolaze sa svih strana da ostvare svoje snove. A onda mi se odgovor na to pitanje ukazao na najneverovatnijem mestu. U podzemlju.
Da bih se vratio na terminal za kruzer, morao sam preći trajektom sa Menhetna u Bruklin. A da bih došao do pristaništa za trajekt na vreme, morao sam se voziti podzemnom železnicom od Tajms skvera do Vol strita.
Nakon što sam seo u metro, i na sedištu preko puta video druge ljude koji sede preko puta mene, setio sam se Vokera Evansa, američkog dokumentarnog fotografa i jednog od najuticajnijih umetnika dvadesetog veka. Evans je krajem tridesetih godina prošlog veka napravio seriju fotografija ljudi u njujorškom metrou, tako što je tajno fotografisao putnike koji su sedeli preko puta njega, skrivajući svoj fotoaparat ispod odeće.
U današnje vreme, kada su fotoaparati i pametni telefoni deo svakodnevice, ja svoj fotoaparat uopšte nisam morao da skrivam. Samo sam ga držao u krilu, sedeći na svom sedištu. A onda sam iskoristio priliku da snimim fotografiju ispod. Rešio sam da je prikažem kao crno-belu, poput onih koje je snimio Voker Evans.
I odjednom, shvatio sam da se nalazim na istom mestu na kojem se nalazio jedan od najčuvenijih fotografa dvadesetog veka. I ne samo da se nalazim na istom mestu, već i da radim isto što je radio i on.
U urbanoj džungli modernog sveta verovatno je jedina sloboda koju čovek ima ta, da živi svoju ličnu svrhu – idući istim putem kojim su išle generacije ljudi pre njega, čineći iste stvari kao i oni. Ako postoji jedna stvar koja Njujork čini zaista velikim i slobodnim, to je činjenica, da u njemu ima puno takvih ljudi. A ljude čiju ličnu svrhu ometu imidž, užurbana trka za udobnim životom, kao i veštačka ulična svetla, teško da može osloboditi bilo koji društveni sistem, ili bilo koji drugi grad.
Fotografije i tekst: Miloš Pavkov