НАГРАДА „СТЕВАН ПЕШИЋ“ ПЕСНИКУ СЕЛИМИРУ РАДУЛОВИЋУ
Жири за доделу награде „Стеван Пешић“ (Зоран Ђерић, председник; Зденка Валент Белић и Владимир Гвозден, чланови), већином гласова, одлучио је да се награда „Стеван Пешић“ за 2019. годину, додели Селимиру Радуловићу, песнику из Новог Сада,за песничку књигу Дванаест, у издању Завода за уџбенике, Београд, 2018. године
Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) је до сада објавио девет песничких књига: Последњи, Дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016, 2018) и Дванаест (2018). Објавио је и четири књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996, 1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017) и Исповест тумача царевог сна (2019). У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (I-V). Поводом његовог песништва објављена су два зборника радова: Песник ноктурна (1995) и Светло из очеве колибе (2015), а о његовом делу и две књиге: Слободан Жуњић, Лако језгро песништва и Саша Радојчић, За светлом из очеве колибе. Књиге изабраних песама објављене су му на македонском, руском, грчком и немачком језику.
За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремскокарловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду „Миодраг Ђукић“, Награду „Симо Матавуљ“, Повељу Мораве, Награду за књигу године Друштва књижевника Војводине, Награду „Деспотица Ангелина Бранковић“, Награду Кондир косовке девојке, Теслину голубицу, Медаљу Константина Философа, Словенске уније из Чешке, Награду за животно дело Завода за културу Војводине, Награду „Ђура Јакшић“, Награду „Лаза Костић“, Златну медаљу за заслуге Председника Републике.
Девета песничка књига Селимира Радуловића, Дванаест, објављена је у Заводу за уџбенике Београд, 2018. године, у едицији „Посебна издања“ јер се, по много чему, издваја из уобичајене песничке продукције. У њој, како је то приметио Иван Негришорац у инспиративном поговору, Радуловић пева „о духовној и животној драми пророка, апостола и светитеља“: „Бавећи се унутрашњим светом виших, Богу ближих људи, песник указује и на драму обичног човека суоченог са кратковечношћу сопственог постојања, али и неопходношћу да путем Бога и кроз Њега дође до представе о вишим световима“. Писање, као и сваки други стваралачки акт, представљало је начин приближавања човека Апсолуту, а кад имамо у виду и „теургијску функцију“ уметности, онда је то такође и могућност досезања до Бога.
Песнички субјект је граница, али и спона између различитих светова, иначе супротних, недодирљивих.
За слојевитије читање и тумачење Радуловићевих последњих књига неопходно је познавати библијске основе, јер то је оно што његовим стиховима даје ту додатну димензију, не ускраћујући им, при том, изузетну лиричност, топлину личног тона, исповедног, али и одмереног, достојанственог става.
У настојању „да испише лист нови у Књизи небеској“, Селимир Радуловић је написао неке од стихова који ће обасјати „и тај стидљиви плам свеће“, највећа ватра оног који верује, али и страхује, оног који је грешио и кајао се, ученика који је кренуо за својим Учитељем.
Тридесет три године (има у томе и симболике) је дуг песнички пут Селимира Радуловића, мера којом ће га мерити и одмеравати – данас: његова књижевна публика (читаоци и критичари), а сутра (јер се песник увек клади на будућност) – универзалност и тананост његових строфа, прецизност и савршеност његове метрике и његовог песничког говора.
Награда „Стеван Пешић“ биће уручена добитнику Селимиру Радуловићу у петак, 20. децембра 2019. године, у 19.00 часова, у библиотечком огранку „Лаза Костић“ (Трг ослобођења 1) у Ковиљу.