НА ПРОЈЕКЦИЈИ ФИЛМА ФК „ВОША 1989”
Документарни филм о другој шампионској титули ФК „Воша 1989” приказан је премијерно 11. јуна 2019. са почетком од 20 сати у Кино сали Музеја савремене уметности Војводине. Аутор филма је Мирослав Виславски, продуцент Друштво новинара Војводине, а извршни продуцент МВ агенција.
Прва шампионска титула освојена је 1966. а овај филм је својеврсни омаж у част 30 година од освајања друге титуле из 1989, којом су историју спорта заувек уписали Нови Сад, Војводину, Србију и Југославију.
У филму су о златном периоду говорили из садашње визуре: тренер Љупко Петровић, директор Милорад Косановић, фудбалери (Јокановић, Тањга, Михајловић, Шапурић, Јокановић, Шестић, Воркапић…)као и спортски радници. Све ово је илустровано мноштвом документарне грађе, најбољих голова и историјских делова утакмица.
Прави куриозитет представља што су многи актери присуствовали самој пројекцији филма. Међу њима супредседник клуба Јован Смедеревац, затим играч, тренер и директор Милорад Косановић. Они су кратким уводом поздравили присутне.
Такође, присутни су били и легендарни голман Чедо Марас и играч Зоран Милосављевић. Спортски новинар Зоран Шећеров допутовао је из Београда на пројекцију. Најслађи гледаоци су свакако били мали фудбалери, а поменућемо да је било и неколико дама у публици.
Публику је поздравио директор Музеја др Драго Његован, који је напоменуо да ФК „Војводина” постоји 105 година и да није случајно што је пројекција филма управо у Музеју Војводине, јер су и једно и друго националне институције на овим просторима. Музеј Војводине уз то има најбројнију збирку посвећену управо спорту а да и овај филм улази у историјску грађу.
У име Друштва новинара Војводине обратио се председник Петар Кочић који је нагласио да овај филм није први пројекат који је ДНВ реализовало са Мирославом Виславским. „Онај ко није у овом послу, не зна колики је ово напор и организација, са врло скромним буџетом за његову реализацију.” Додао је да је због тога поносан на овај филм као и на друга издања ДНВ, који ће остати заувек у нашој историји.
У филму је приказано како је стваран клуб, како бирано руководство и тренери,те политичка превирања и друштвена клима из 1989. Видели смо одакле су доводили младе играче, који су имали и по 3–4 тренинга дневно (добро сте прочитали!), те да су након сваког тренинга још 20 минута вежбали пуцање пенала. Тада је важило правило да се након нерешених мечева изводе једанаестерци, а победнички тим добија један бод. Касније се испоставило да сваки од Вошиних играча може да буде стрелац, и да су сви у томе фантастични.
Чули смо да су ови младићи првенствено били добри, морални и васпитани људи, којима је тренинг увек био на првом месту. Да је ФК „Војводина” једно време сматран само слабашним тимом кога чини префињени дриблер Милош Шестић и остало помоћно особље, те како је Љупко Петровић умео да код играча обрише све те гласине из главе и подстакне их на рад.
Фантастично је било сазнање како је Шестић био најопаснији по противнике онда кад спусти главу на једну страну а периферним видом отету лопту дода саиграчу. Затим, филм сведочи о неустрашивости младог Синише Михајловића или пак мајсторијама голмана Чеде Мараса, о борбама за поен више из утакмице у утакмицу у дуелу са подједнако фантастичним ривалима. Како су већ на претпоследњој утакмици знали какав су посао направили, да би на последњу са „Партизаном” отишли растерећени као на излет.
Иако пут до шампионске титуле на први поглед изгледа бајковито, преносимо да је Косановић у филму напоменуо да се до титуле шампиона не стиже стицајем околности, већ огромним радом за који су битне све три карике: тим, струка и организација. У случају да било шта од наведеног представља слабу карику, успех није могућ.
Прича о „Воши” – једној, јединој, прича је са срећним крајем, или пак „прича којој нема краја”.