NA PROJEKCIJI FILMA FK „VOŠA 1989”
Dokumentarni film o drugoj šampionskoj tituli FK „Voša 1989” prikazan je premijerno 11. juna 2019. sa početkom od 20 sati u Kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Autor filma je Miroslav Vislavski, producent Društvo novinara Vojvodine, a izvršni producent MV agencija.
Prva šampionska titula osvojena je 1966. a ovaj film je svojevrsni omaž u čast 30 godina od osvajanja druge titule iz 1989, kojom su istoriju sporta zauvek upisali Novi Sad, Vojvodinu, Srbiju i Jugoslaviju.
U filmu su o zlatnom periodu govorili iz sadašnje vizure: trener Ljupko Petrović, direktor Milorad Kosanović, fudbaleri (Jokanović, Tanjga, Mihajlović, Šapurić, Jokanović, Šestić, Vorkapić…)kao i sportski radnici. Sve ovo je ilustrovano mnoštvom dokumentarne građe, najboljih golova i istorijskih delova utakmica.
Pravi kuriozitet predstavlja što su mnogi akteri prisustvovali samoj projekciji filma. Među njima supredsednik kluba Jovan Smederevac, zatim igrač, trener i direktor Milorad Kosanović. Oni su kratkim uvodom pozdravili prisutne.
Takođe, prisutni su bili i legendarni golman Čedo Maras i igrač Zoran Milosavljević. Sportski novinar Zoran Šećerov doputovao je iz Beograda na projekciju. Najslađi gledaoci su svakako bili mali fudbaleri, a pomenućemo da je bilo i nekoliko dama u publici.
Publiku je pozdravio direktor Muzeja dr Drago Njegovan, koji je napomenuo da FK „Vojvodina” postoji 105 godina i da nije slučajno što je projekcija filma upravo u Muzeju Vojvodine, jer su i jedno i drugo nacionalne institucije na ovim prostorima. Muzej Vojvodine uz to ima najbrojniju zbirku posvećenu upravo sportu a da i ovaj film ulazi u istorijsku građu.
U ime Društva novinara Vojvodine obratio se predsednik Petar Kočić koji je naglasio da ovaj film nije prvi projekat koji je DNV realizovalo sa Miroslavom Vislavskim. „Onaj ko nije u ovom poslu, ne zna koliki je ovo napor i organizacija, sa vrlo skromnim budžetom za njegovu realizaciju.” Dodao je da je zbog toga ponosan na ovaj film kao i na druga izdanja DNV, koji će ostati zauvek u našoj istoriji.
U filmu je prikazano kako je stvaran klub, kako birano rukovodstvo i treneri,te politička previranja i društvena klima iz 1989. Videli smo odakle su dovodili mlade igrače, koji su imali i po 3–4 treninga dnevno (dobro ste pročitali!), te da su nakon svakog treninga još 20 minuta vežbali pucanje penala. Tada je važilo pravilo da se nakon nerešenih mečeva izvode jedanaesterci, a pobednički tim dobija jedan bod. Kasnije se ispostavilo da svaki od Vošinih igrača može da bude strelac, i da su svi u tome fantastični.
Čuli smo da su ovi mladići prvenstveno bili dobri, moralni i vaspitani ljudi, kojima je trening uvek bio na prvom mestu. Da je FK „Vojvodina” jedno vreme smatran samo slabašnim timom koga čini prefinjeni dribler Miloš Šestić i ostalo pomoćno osoblje, te kako je Ljupko Petrović umeo da kod igrača obriše sve te glasine iz glave i podstakne ih na rad.
Fantastično je bilo saznanje kako je Šestić bio najopasniji po protivnike onda kad spusti glavu na jednu stranu a perifernim vidom otetu loptu doda saigraču. Zatim, film svedoči o neustrašivosti mladog Siniše Mihajlovića ili pak majstorijama golmana Čede Marasa, o borbama za poen više iz utakmice u utakmicu u duelu sa podjednako fantastičnim rivalima. Kako su već na pretposlednjoj utakmici znali kakav su posao napravili, da bi na poslednju sa „Partizanom” otišli rasterećeni kao na izlet.
Iako put do šampionske titule na prvi pogled izgleda bajkovito, prenosimo da je Kosanović u filmu napomenuo da se do titule šampiona ne stiže sticajem okolnosti, već ogromnim radom za koji su bitne sve tri karike: tim, struka i organizacija. U slučaju da bilo šta od navedenog predstavlja slabu kariku, uspeh nije moguć.
Priča o „Voši” – jednoj, jedinoj, priča je sa srećnim krajem, ili pak „priča kojoj nema kraja”.