ГОРАН ЈЕВТИЋ, еколог 

Војводина је, са непуних 140.000 хектара шума – просторно ограничених на уске локалитете дуж речних токова, Фрушку гору, Вршачки брег, Делиблатску и Суботичку пешчару –  и мање од 7 одсто пошумљености, према мерилима развијених земаља (0,16 хектара по глави становника), једна од најсиромашнијих регија не само у Србији него и у Европи. Како је израчунато, да би се достигао пожељан однос од бар 14%, недостаје јој 170.000 хектара шума што би сликовито представљено појас дужине 100, а ширине 17 километара од Новог Сада до Суботице.

Подизање засада нових шума увелико превазилази могућности локалних самоуправа и саме Покрајине, поставши тако једно од дуго нерешених националних питања које, осим захтева за измену важећих закона, условљено одустајањем од постојеће праксе због које су власници пољопривредног земљишта, укључујући и државу, неспремни да се одрекну тренутне користи. Упркос законских обавеза да приликом превођења пољопривредног у грађевинско земљиште или да од сече плаћају накнаду, јер  70% прихода иде у буџет Војводине, а тек 30% су приходи локалне самоуправе, тако прикупљени износи су недовољни за попуну, такође, законом образованом Фонда за шуме.

Недостатак расположивог земљишта непрепознатог у ораницама ниже класе, крај новоизграђених саобраћајница и новоподигнутих блокова зграда у урбаним срединама, без остављеног простора за озељењавање и паркове, нарочито је угрожен бујањем дивље градње илегалних викенд и других насеља.

Жива и мртва природа

Алекса Јефтић је рођен у Бачу 26. децембра 1953. Детињство је провео на ченејском салашу одакле је до школе свакодневно пешачио 4 километра. Потпуну основну школу Петар Петровић Његош је завршио у Новом Саду, а после завршетка  Средње школе ученика у привреди уписао је студије ратарства на Пољопривредном фкултету.

Од најраније младости, срастао са природом, ухватио се у коштац са овим невољама, још док је 1966. постао припадник Извиђачког одреда Млади радник.

– Извиђачи су својевремено били претеча повратку природи и потреби очувања животне средине – непоколебљиво тврди Алекса после 18-тогодишњег искуства организатора небројених излета, логоровања у Фрушкој и осталим нашим горама и планинама, као и камповања у Заблаћу крај Шибеника, наводећи да су неговањем вештина боравка и одржања у природи, учењем оријентације, подизању бивака, прве помоћи, обележавању шумских путева и стаза, поред оспособљавања десетина хиљада младих развијали дружељубивост у духу свеопштег заједништва.

Једно од логоровања и грб извиђача Србије

Од 1. априла 1979, пошто га је Ласло Дарабош, председник омладине, која  је имала важну улогу у оснивању Покрета горана „привео на виђење“ са Јовом Дејановићем, тада утицајним партијским руководиоцем и градоначелником Новог Сада, је професионално ангажован као секретар организације прво  Новог Сада, потом и Војводине.

– Покрет је, зато што су га у највећој мери чинили омладинци, добио неизбежан и данас препознатљив  придев Млади горани. Увек младалачкој, полетној и радној организацији поверена је непосредна брига на пошумљавању 311 хектара голети, неговању 128 хектара шуме и 820 хектара зеленила, уређењу паркова, блоковског зеленила, сађењу дрвореда и на озелењавању школских дворишта – наводи Алекса деценијска постигнућа горанских радних акција уз учешће месних организација и самих грађана на којима су покренуте прве практичне иницијативе на уздизању опште еколошке свести, а којима су горани из Војводине дали, после пошумљавања Делиблатске и Суботичке пешчаре, свој допринос пошумљавању голети на Пештеру, подручју Ибра и Лепенца, Бруса и Власине…

Са многобројним сарадницима је био, пре 16 година, идејни творац и организатор хортикултурних манифестација За чистије и зеленије школе у Војводини, озелењавања дворишта Дома за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, дворишта манастира Ковиљ и подизање Горанског парка, као и од 1990. Новосадског пролећа, Новосадске јесени и Новосадске цветне пијаце које се приређују унутар и на платоу испред Спортског и пословног центра Војводина.

Новосадска цветна пијаца испред СПЕНС-а                               Озелењени манастир Ковиљ

– Кризних 90-тих година прошлог века је безмало свим тадашњим друштвеним организацијама, без обзира на значај и корисност деловања, ускраћено сигурно буџетско финансирање и преживеле су само оне које су се благовремено престројиле и биле у стању да развију сопствене оригинално осмишљене самоодрживе програме, уоче своје циљне групе и прилагоде начин свог организовања и пословања – казује Алекса наводећи да је у тим турболентним транзиционим временима угашена и организација феријалаца која је под геслом Упознај домовину да би је више волео пружала изузетне погодности за јефтино путовање и боравак младих не само у тадашњој Југославији него и целој Европи.

Срећна околност је била, али тек после упорне, дуге и неизвесне правосудне борбе, што је већи део од продаје феријалног дома на црногорском приморју припао горанима као некадашњим колективним члановима, а још већа да су наишли на издашну благонаклоност др Миодрага Радловачког, професор Универзитета у Илиноису и осведоченог добротвора родне сремскокарловачке вароши који је, између осталог, обновио чесму Четири лава у центру Сремских Карловаца и гроб Бранка Радичевића на Стражилову.

  – Првобитна мисија Покрета горана је данас донекле другачија, јер јавна предузећа и комуналне стручне службе се директно баве пошумљавањем, а наше учешће је сведено на поделу садница грађанима, нарочито становницима сеоских подручја, да задуженима непосредно пружамо помоћ на терену и негујемо расадничку производњу којим се надокнађује недостатак садног материјала – каже Алекса истичићи да су горани  у минулих 65 година, уз добровољни рад 2 милиона грађана, засадили више од 10 милиона садница, али да су пред њима нови задаци.

Свој савремено и конфорно опремљени дом у Сремским Карловцима – са 46 кревета, 3 мултифункционалне сале и летњом позорницом, који користи соларну и геотермалну енергију као енергетски ефикасне системе – 2008. претворили су у Еколошки центар Радловачки – јединствени Европски омладински центар за едукацију и боравак организованих група, а акредитованим програмима попут изложаба, ликовних колонија, стручних и научних скупова, саборовања горана, радионица, школа и еко-кампова у природи, наградних конкурса за домаће и иностране учеснике понео потврду квалитета Савета Европе, као и награду Туристички цвет за 2015.

– Одржати и унапредити досадашње образовне и развојне програме, ревитализовати рад замрлих општинских организација са главним циљем унапређења локалних заједница у којима би сви активно и одговорно учествовали у заштити природе и животне средине кроз одрживи развој – остају, како наводи Алекса,  главни задаци Покрета.

Алекса, којег младалачки полет и преданост непосусталом подстицању друштвеног активизма не напуштају ни након полувековног рада поново је изабран за председника наше, али и на Балкану најстарије еколошке организације.

Сада је преокупиран уређењем и ревитализацијом Карловачког дунавца, истрајно заговарајући очување овог локалитета које је део Специјалног резервата природе Ковиљско-петроварадинског рита и развоја екотуризма у Сремским Карловцима.

После рада на уређењу не изостаје уживање и дружење у чистој природи

Фото: Лична архива, Покрет горана Нови Сад, Покрет горана Војводине, Савез извиђача Србије, Wikipedia, Pixabay

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.