ИГОР МИРОВИЋ, политичар, економиста и књижевник                                              

Постоје људи који су били и политичари и песници, мада су то две врло различите и често супротстављене улоге – први  доносе одлуке, воде земљу или град и заступају већинске интересе грађана док ови други користе језик да изразе своја унутрашња осећања и помисли, да надахну читаоце и да их наведу на размишљање.

Ипак, могуће је да једна особа буде и политичар и песник. Јесте да је то ређе, али постоје примери људи који су били успешни у обе области што, пре свега, зависи од особе и њихових склоности и способности. Неко може бити добар у обе области, а неко може бити бољи у једној него у другој. Важно је да се свако бави оним што му највише одговара и у чему може да пружи најбоље од себе. Оно прво, политичко звање, по којем га најчешће препознају, усмерило га је да уради пуно корисних ствари за свој народ и своју државу – и урадио је – што је, за њега, такође, битно, јер поседује особину коју Александар Солжењицин назива државотворним осећањем душе.

Стога је прави одговор на питање, када је реч о Игору Мировићу, песник или политичар – и једно и друго!

По досељењу из Крушевца, где је рођен 12.6.1968, у Новом Саду је завршио Основну школу „Милош Црњански”, Медицинску школу „7.април” и Економски факултет Универзитета у Новом Саду. Политички је ангажован од најраније младости. Чак 14 година био је председник новосадског одбора Српске радикалне странке (СРС). Члан Српске напредне странке (СНС) је од оснивања 2008, када је изабран за члана Председништва, а потом, 2012, и за потпредседника.

Игор Мировић – пре, за време и након изласка из политике

Од 1992. до 1994. је био потпредседник Скупштине града, а 2004. је именован за главног стручњака за финансије града Новог Сада.

У Народној скупштини Републике Србије био је посланик од 1992. до 1996, од 1996. до 1998. и од 2003. до 2007, а посланик у Скупштини Савезне Републике Југославије од 2000. до 2003.

У четири мандата  — од 1996. до 2000, од 2004. до 2008, од 2008. до 2012. и од 2012. до 2013. био је посланик у Скупштини АП Војводине, а од 2008. до 2012. био је и потпредседник Скупштине.

У Влади Републике Србије је, од 1998. до 2000, обављао дужност заменика министра финансија, од 2013. до 2014. министра за регионални развој и локалну самоуправу, а 2014. вршиоца дужности министра привреде.

После покрајинских избора у априлу, 20.6.2016, први пут је изабран  за  председника Покрајинске владе Војводине, а потом и 29. 10. 2020.

Као председник управе Фабрике цемента „Нови Поповац” у Параћину, од 1998. до 2001, а од 2004. до 2008. и као директор ЈП „Завод за изградњу града Новог Сада” обављао је и важне привредне дужности.

Уз остало, као спортски радник, био је председник Одбојкашког клуба „Војводина“ (2004-2008) и члан Управног одбора Џудо савеза Војводине (2002-2006).

Српска православна црква одликовала га је Орденима Светог Симеона Мироточивог и  Светог Саве II реда.

Мировић пише поезију и до сада је објавио пет збирки песама. У песнички лавиринт  зашао је 1994. збирком стихова “Небо над Византијом” (Књижевна заједница Новог Сада), потом су уследиле “Кремен пламен” (Прометеј, 2004), “Повратак у Логос” (Прометеј, 2020), „Светло у светионику” и „У лавиринту“ (Лагуна, 2022, 2024).

Са успехом је играо мали фудбал и доцније предводио ОК „Војводину“ и Џудо савез Војводине

За збирку песама „Кремен пламен” добио је Грамату за најбољу ненаграђену књигу у последњих пет деценија, а како је то нагласио Радован Влаховић, председник жирија, „Мировића поезија исто је што и језичко у стиху сажимање емотивних и духовних потреса појединца у свету нимало склоном поезији и песницима”.

Игор Мировић са једним од признања за своје песничко ствараштво – насловнице песничких збирки

– Прво сам се бавио поезијом, а онда по некој чудној спирали и другим пословима, политиком у последње време. Ова награда за мене значи и једну врсту потврде да је тај мој први избор био прави, а да су сви каснији били случајни, узроковани неким другим догађајима, а не оним исконским, који у мени станују и који су произвели ове стихове – казао је Мировић.

Претстављајући на Сајму књига 2024. у Новом Саду његову нову поетску збирку „У лавиринту“ Селимир Радуловић је навео да се Игор Мировић већ три десетлећа креће између два, наизглед, супротстављена света – поезије и политике: „У првом следи траг лишћа што опада, јури за сенкама што промичу, за сновима што се распршују, гледајућ на стену, чврсту, и на дубину јаме, бездане. Друго звање, политичко звање, усмерило га је да уради пуно корисних ствари за свој народ и своју државу – и урадио је – што је, за њега, такође, битно, јер поседује особину коју Александар Солжењицин назива државотворним осећањем душе.  Стога је прави одговор на питање, када је реч о Игору Мировићу, песник или политичар – и једно и друго!”

Члан је Удружења књижевника Србије и Друштва новосадских књижевника.

Отварајући 23.4.2024. нову зграду Студентског културног центра у Новом Саду  ненадано је најавио да је ово његово последње политичко деловање и да се политичкој сцени неће враћати.

Један од двадесетак капиталних инвестиционих пројеката које је реализовао током председавања покрајинском скупштином

Фото: лична архива/војводина.гов.рс

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.