IGORMIROVIĆ, političar, ekonomista i književnik                                              

Postoje ljudi koji su bili i političari i pesnici, mada su to dve vrlo različite i često suprotstavljene uloge – prvi  donose odluke, vode zemlju ili grad i zastupaju većinske interese građana dok ovi drugi koriste jezik da izraze svoja unutrašnja osećanja i pomisli, da nadahnu čitaoce i da ih navedu na razmišljanje.

Ipak, moguće je da jedna osoba bude i političar i pesnik. Jeste da je to ređe, ali postoje primeri ljudi koji su bili uspešni u obe oblasti što, pre svega, zavisi od osobe i njihovih sklonosti i sposobnosti. Neko može biti dobar u obe oblasti, a neko može biti bolji u jednoj nego u drugoj. Važno je da se svako bavi onim što mu najviše odgovara i u čemu može da pruži najbolje od sebe. Ono prvo, političko zvanje, po kojem ga najčešće prepoznaju, usmerilo ga je da uradi puno korisnih stvari za svoj narod i svoju državu – i uradio je – što je, za njega, takođe, bitno, jer poseduje osobinu koju Aleksandar Solženjicin naziva državotvornim osećanjem duše.

Stoga je pravi odgovor na pitanje, kada je reč o Igoru Miroviću, pesnik ili političar – i jedno i drugo!

Po doseljenju iz Kruševca, gde je rođen 12.6.1968, u Novom Sadu je završio Osnovnu školu „Miloš Crnjanski”, Medicinsku školu „7.april” i Ekonomski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Politički je angažovan od najranije mladosti. Čak 14 godina bio je predsednik novosadskog odbora Srpske radikalne stranke (SRS). Član Srpske napredne stranke (SNS) je od osnivanja 2008, kada je izabran za člana Predsedništva, a potom, 2012, i za potpredsednika.

Igor Mirović – pre, za vreme i nakon izlaska iz politike

Od 1992. do 1994. je bio potpredsednik Skupštine grada, a 2004. je imenovan za glavnog stručnjaka za finansije grada Novog Sada.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije bio je poslanik od 1992. do 1996, od 1996. do 1998. i od 2003. do 2007, a poslanik u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije od 2000. do 2003.

U četiri mandata  — od 1996. do 2000, od 2004. do 2008, od 2008. do 2012. i od 2012. do 2013. bio je poslanik u Skupštini AP Vojvodine, a od 2008. do 2012. bio je i potpredsednik Skupštine.

U Vladi Republike Srbije je, od 1998. do 2000, obavljao dužnost zamenika ministra finansija, od 2013. do 2014. ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, a 2014. vršioca dužnosti ministra privrede.

Posle pokrajinskih izbora u aprilu, 20.6.2016, prvi put je izabran  za  predsednika Pokrajinske vlade Vojvodine, a potom i 29. 10. 2020.

Kao predsednik uprave Fabrike cementa „Novi Popovac” u Paraćinu, od 1998. do 2001, a od 2004. do 2008. i kao direktor JP „Zavod za izgradnju grada Novog Sada” obavljao je i važne privredne dužnosti.

Uz ostalo, kao sportski radnik, bio je predsednik Odbojkaškog kluba „Vojvodina“ (2004-2008) i član Upravnog odbora Džudo saveza Vojvodine (2002-2006).

Srpska pravoslavna crkva odlikovala ga je Ordenima Svetog Simeona Mirotočivog i  Svetog Save II reda.

Mirović piše poeziju i do sada je objavio pet zbirki pesama. U pesnički lavirint  zašao je 1994. zbirkom stihova “Nebo nad Vizantijom” (Književna zajednica Novog Sada), potom su usledile “Kremen plamen” (Prometej, 2004), “Povratak u Logos” (Prometej, 2020), „Svetlo u svetioniku” i „U lavirintu“ (Laguna, 2022, 2024).

Sa uspehom je igrao mali fudbal i docnije predvodio OK „Vojvodinu“ i Džudo savez Vojvodine

Za zbirku pesama „Kremen plamen” dobio je Gramatu za najbolju nenagrađenu knjigu u poslednjih pet decenija, a kako je to naglasio Radovan Vlahović, predsednik žirija, „Mirovića poezija isto je što i jezičko u stihu sažimanje emotivnih i duhovnih potresa pojedinca u svetu nimalo sklonom poeziji i pesnicima”.

Igor Mirović sa jednim od priznanja za svoje pesničko stvaraštvo – naslovnice pesničkih zbirki

– Prvo sam se bavio poezijom, a onda po nekoj čudnoj spirali i drugim poslovima, politikom u poslednje vreme. Ova nagrada za mene znači i jednu vrstu potvrde da je taj moj prvi izbor bio pravi, a da su svi kasniji bili slučajni, uzrokovani nekim drugim događajima, a ne onim iskonskim, koji u meni stanuju i koji su proizveli ove stihove – kazao je Mirović.

Pretstavljajući na Sajmu knjiga 2024. u Novom Sadu njegovu novu poetsku zbirku „U lavirintu“ Selimir Radulović je naveo da se Igor Mirović već tri desetleća kreće između dva, naizgled, suprotstavljena sveta – poezije i politike: „U prvom sledi trag lišća što opada, juri za senkama što promiču, za snovima što se raspršuju, gledajuć na stenu, čvrstu, i na dubinu jame, bezdane. Drugo zvanje, političko zvanje, usmerilo ga je da uradi puno korisnih stvari za svoj narod i svoju državu – i uradio je – što je, za njega, takođe, bitno, jer poseduje osobinu koju Aleksandar Solženjicin naziva državotvornim osećanjem duše.  Stoga je pravi odgovor na pitanje, kada je reč o Igoru Miroviću, pesnik ili političar – i jedno i drugo!”

Član je Udruženja književnika Srbije i Društva novosadskih književnika.

Otvarajući 23.4.2024. novu zgradu Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu  nenadano je najavio da je ovo njegovo poslednje političko delovanje i da se političkoj sceni neće vraćati.

Jedan od dvadesetak kapitalnih investicionih projekata koje je realizovao tokom predsedavanja pokrajinskom skupštinom

Foto: lična arhiva/vojvodina.gov.rs

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.