Људи с три ока (45): Петар Латиновић – С А  О Б Е  С Т Р А Н Е  К А М Е Р Е

Филмски стваралац Петар Латиновић, један од утемељивача професионалне кинематографије у Војводини, започео је своју филмску каријеру још као средњошколац и члан Кино клуба «Нови Сад» најпре као глумац а потом сниматељ и редитељ запажених филмова

У популарној «Енциклопедији Новог Сада», неуморног уредника др Душана Попова, међу биографијама познатих и заслужних Новосађана запажено место је дато и Петру Латиновићу, нашем истакнутом редитељу, сценаристи, сниматељу и уреднику Телевизије. Као што приличи наведени су многобројни филмови у чијој је реализацији имао значајну улогу и бројна признања која је за свој разноврстан и успешан рад добио на разним филмским фестивалима у земљи иностранству. Међутим, изостали су подаци о Латиновићевом почетку бављења разновсним пословима у «седмој уметности» педесетих година прошлог века, који је сигурно био опредељујући и одлучујући за његову будућу успешну филмску каријеру.

Тинејџерски снови

У време када је биоскоп био најглавнија забава младих и Петар Латиновић је, још као гимназијалац и филмски заљубљеник, многе сате проводио у полумрачним биоскопским салама, настојећи да гледа скоро све филмове који су приказивани у Новом Саду. Да би утолио своју филмофилску глад помагао је Андрији Месману у радионици у којој су цртане велике рекламе за биоскопе. Фарбао је огромне паное и за тај рад добијао бесплатне улазнице за биоскопе. Одушевљавали су га амерички филмови у којима су доминирале музичке ревије са великим спектаклима и познатим пласачима. Степовање Фреда Астера га је омађијало до те мере да је, успешно, настојао да га имитира, нарочито у присуству својих бројних школских колегиница, тинејџерки, које су за њим лудовале. Многе од њих је тада пут довео до Кино клуба «Нови Сад» који се налазио на Лењиновом тргу 10(сада Трг младенаца) у којем су настојали да остваре своје младалачке снове, да се нађу са ове или са оне стране филмске камере.

Шармантни Петар Латиновић је својим наметљивим »естрадним» понашањем брзо скренуо пажњу на себе и прву улогу добио у филму Боривоја Миросављевића »Из албума саобраћајца».Успешно је одиграо улогу уличног продавца новина, колпортера, а његова фотографија из тог филма изложена је и на великом броју изложби фотографија, као занимљив портрет. И сам је почео да се бави фотографијом и да учествује на изложби «Младост нашег града» и другим клупским изложбама фотографија у Новом Саду.
Након успешног дебија у филму «Из албума саобраћајца», првом војвођанском филму са светлосним тоном, Латиновић је играо у још три играна филма Боривоја Миросављевића од којих је највећи успех имао филм «Кад би клупе причале», омнибус са три приче из ђачког живота. Филм је на фестивалу у Београду 1957.године освојио прву награду Савеза филмских радника Југославије, проглашен је за најбољи филм студената Југославије, освојио статуету «Младост» и са великим успехом учествовао на низу фестивала у земљи и иностранству.
Латиновић је потом учествовао у снимању филма «Сањиви гаучо» и добио главну улогу у филму «Тајна крваве тајне», занимљивој пародији на поплаву авантуристичких «шунд» филмова. Тако су његови тинејџерски снови о пробоју у свет филма почели успешно да се остварују.

Школа која се не сме заборавити

Кино клуб «Нови Сад» рођен је 1951.године у дворишту Змај Јовине улице 4, где се некада налазио један од најстаријих новосадских биоскопа «Корзо», односно у фотографском атељеу Ивана Стојковића сазиданом по специјалном пројекту далеке 19о1.године. Основала га је група чланова Друштва фото и кино аматера Новог Сада која је желела да се бави «живим» сликама. Клуб је прво добио име Кино клуб «Славко Воркапић» а после годину дана «Нови Сад» када се преселио на нову локацију, на Лењинов трг 1о, на којој је функционисао све док није на волшебан начин угашен!

Почетком друге половине прошлог века Кино клуб «Нови Сад» био је један од најактивнијих у некадашњој Југославији, домаћин познатог фестивала «Мартовска осмица», колевка великог броја истакнутих филмских радника. У то време нисмо имали филмске школе па су окупљања у Кино клубу  била најбоља школа за будуће филмаџије. Осим Петра Латиновића кроз новосадски Кино клуб су прошла скоро сва имена која су нам позната као утемељивачи професионалне филмске продукције у Војводини, носиоци развоја новосадске и других телевизијских, издавачких и штампарских кућа.

НА ЧЕЛУ ФИЛМАЏИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ Петар Латиновић је рођен 28. јуна 1939. године у селу Међувође код Босанске Дубице. Пошао је у основну школу у Загребу а завршио је у Новом Саду, па је завршио и гимназију а потом студирао на Техничком факултету. Већ као гимназијалац активно се укључио у рад Кино клуба „Нови Сад“ где је испољио свој таленат као глумац и као свестрани филмски стваралац. Када је прешао иза камере Петар Латиновић је стасао као врсни сниматељ а потом и редитељ.Снимио је и режирао осамдесет краткометражних и пет играних филмова међу којима су и сви филмови у којима је суделовао као аутор песник Мирослав Антић. Телевизијским гледаоцима Латиновић је остао у сећању по гледаним емисијама, као што су «Жељотека», »Кабаре», »Варошарије», »Од нашег дописника» и многе друге. Стартовао је у свету филма као колпортер, у епизодној улози филма «Из албума саобраћајца» да би у свом зениту доспео до председника Савеза филмских радника Југославије. Заслужене награде нису га мимоишле на многим филмских и телевизијским фестивалима у земљи и иностранству, а и Нови Сад му је 1983.године доделио највеће признање, Октобарску награду града Новог Сада.

Пише: Боривој Миросављевић