Ljudi s tri oka(30) : Milenko Gavrilović-SREMAC VASKRSAO U BOSNI
Zavičajni muzej u Visokom otvorio izložbu fotografija inženjera Milenka Gavrilovića, sremca iz Vognja, jednog od naših nekadašnjih najboljih stručnjaka u oblasti kožarske industrije.
Letopis Matice srpske,daleke 1926. godine, počeo je da objavljuje seriju tekstova pod naslovom „O ekonomskoj obnovi zemlje“ iz pera inženjera Milenka Gavrilovića iz sremskog sela Vognja, koji se sa diplomom Tehnološko-hemijskog fakulteta vratio iz Liona, uspešno završivši studije u Francuskoj. Iz broja u broj, na opšte zadovoljstvo čitalaca, Gavrilović je dve godine pisao o našim privrednim problemima, ali je istovremeno predlagao i kako da se oni reše. Pisao je o industriji, poljoprivredi, planiranju, razvoju pasivnih krajeva, ulozi stručnih kadrova,…
„Treba samo posmatrati današnje društvo, pa će se odmah videti da u njemu vlada haos i zbrka raznih ciljeva i interesa, nad kojima dominira interes velikog kapitala , koji je svojom moći i privlačnošću zbunio sve one što teže za njim, tako da ne osećaju njegovu opasnost po svoje sitne egzistencije…“- pisao je Gavrilović još pre više od devet decenija.
Praksa
Gavrilović je u svojim tekstovima posebno naglasio da je zanatsko pitanje jedno u nizu problema sitne radinosti od čijeg rešenja zavisi socijalni mir.“Pojavom krupne radinosti, zanatstvo gubi svoj primarni karakter kao privredni faktor, ali zato, zbog svog sitnog oblika, dobija veliki socijalni značaj, postaje zaloga socijalne ravnoteže u društvu uzdrmanom i uznemirenom pojavom velikog kapitala i njegove akcije za što tešnjom konkurencijom…“
Komentarišući velik priliv stranih stručnjaka i kapitala inženjer Gavrilović kategorično zaključuje:
„Naše stručnjake treba više ceniti i poštovati. Oni treba da vode našu privredu, a ne stranci koji dolaze jedino u nameri da se okoriste, i da se posle toga vrate u svoju zemlju…“
Ono što je pisao u Letopisu Matice srpske Milenko Gavrilović je sprovodio i u praksi. Kao predstavnik Ministarstva trgovine i industrije Kreljevine SHS, Odeljenja za industriju i zanatstvo, došao je u nerazvijeni kraj Bosne, u gradić Visoko, kraj reke Fojnice, i udario temelje industrije za preradu kože. Istovremeno je bio i jedan od osnivača, a potom i direktor, prve Kožarske škole na Balkanu.
Fotografija
Ambiciozni sremac doneo je, početkom treće decenije prošlog veka, prvi fotografski aparat u Visoko.Snimao je dokumentarne fotografije u svom okruženju koje su danas nezamenjivi svedoci vremena u kojem je živeo, renesanse privrednog razvoja tog kraja, prerastanja zanatstva u modernu industriju kože. Ali, istovremeno su to i fotografije s emotivnim nabojem koji ih svrstava među fotografska likovna ostvarenja. To je potvrđeno još 1934. godine kada je Gavrilović sa svojim fotografijama uvršćen među dobitnike vrednih nagrada na konkursu zagrebačke „Foto revije“.
Dragutin Radan,jedan od malog broja majstora jugoslovenske fotografije iz Bosne i Hercegovine, prijatno nas je iznenadio kada nas je obavestio da Zavičajni muzej u Visokom priprema retrospektivnu izložbu sačuvanih fotografija inženjera Gavrilovića koji je umro 1947. godine u Beogradu. Tako je već potpuno zaboravljeni borac za privredni razvoj nekadašnje prve Jugoslavije vaskrsao u Visokom. Istina, bilo je pokušaja da se u tom gradu podigne spomenik direktoru prve kožarske škole na Balkanu, ali predlozi nisu realizovani. Svojim sjajnim fotografijama Milenko Gavrilović je sam sebi načinio najlepši spomenik koji je sada na dostojanstven način postao vredan legat Zavičajnog muzeja Visokog.
FOTOGRAF I REDITELJ
Milenko Gavrilović je rođen 12.aprila 1894. godine u selu Voganj u Sremu. U rodnom mestu je završio osnovnu školu, gimnaziju u Zemunu, a Tehnološko-hemijski fakultet u Lionu u Francuskoj. Od 1920. godine je radio u Visokom, kao predstavnik Ministarstva trgovine i industrije Kraljevine SHS-Odeljenja za industriju i zanatstvo, na unapređenju tabačkog zanata i industrije prerade kože. Bio je jedan od osnivača, profesora i direktor prve Kožarske škole na Balkanu, koja je u Visokom radila sve do 1951. godine. Gavrilović je kao cenjeni stručnjak držao predavanja širom zemlje, napisao je desetak studija iz oblasti hemije, a godinama je sarađivao u Letopisu Matice srpske. Po dolasku u Visoko doneo je i svoj fotoaparat, formata 4,5 puta 6 santimetara i načinio velik broj fotografija, punih energije, koje svedoče ne samo o njegovom radu nego i razvoju Visokog. U tom gradiću, koji je ponosan na njegovu kolekciju dragocenih fotografija, Gavrilović je bio i uspešan kao reditelj u pozorištu u kojem je postavio na scenu „Koštanu „ Bore Stankovića. Umro je u Beogradu 1947. godine. |