FOTO: Živopisne ulice Jamajke – carstvo marihuane i Boba Marlija
Očo Rios (fotografija ispod) posetio sam u par navrata prošlog meseca, radeći kao fotograf na kruzeru Karipska Princeza (Caribbean Princess).
Čim sam izašao sa terminala za kruzer, odmah su me opseli lokalni taksisti, nudeći mi ture po gradu, do lokalnog vodopada, ili vidikovca. Bili su veoma uporni, neki su išli za mnom skoro nepun minut, pokušavajući da mi daju dobru ponudu za vožnju. Ali ono što me je najviše iznenadilo, bilo je to, da mi je čak pet taksista ponudilo da mi proda marihuanu, kada sam odbio vožnju. Pitali su me, „da li hoćeš da pušiš“, ili „da li hoćeš zabavnu stvar“ (na engleskom „fun stuff“). Na ulici se nije ništa promenilo. Još najmanje trojica taksista prišla su mi i ponudila mi najpre vožnju, a zatim i gandžu – što je autentičan jamajčanski izraz za marihuanu.
Očo Rios je inače turistički gradić od oko šesnaest hiljada stanovnika. Na njegovim ulicama mogu se videti sadržaji za turiste – poput brojnih uličnih muzičara, kao i slike siromaštva, oličene kroz prosjake i jednostavne ulične tezge, postavljene ispred često neuglednih objekata.
Ulični muzičari
Ulični prodavci na jednostavnim tezgama
Prosjaci na ulicama Očo Riosa
Žena prosjak na ulici u Očo Riosu
Takođe, ljudi na ulici mogu biti i preterano srdačni prema turistima. Žena na slici iznad sa leve strane zove se Žanet Džekson. Čim sam prošao pored njenog frizerskog salona pozvala me je da uđem unutra i sednem, što sam prihvatio – jer sam želeo da je pitam par stvari. Prema njenom objašnjenju marihuana nije zabranjena, a može se naručiti i u nekim kafićima i barovima.
-Jednom je policija pretukla na smrt jednog lokalnog momka, koji se zvao Marko, jer je pušio travu na ulici. Posle toga trava je legalizovana, jer nema smisla da neko bude pretučen na smrt zato što puši travu – objasnila mi je Žanet.
Prema podacima dostupnim na internetu, posedovanje do pedeset sedam grama marihuane na Jamajci je dekriminalizovano, što znači da se smatra sitnim prekršajem, koji ne podleže krivičnom gonjenju. Trava se može legalno kupiti samo u licenciranim dispanzerima, koji više podsećaju na kafiće.
Ispred jednog od takvih kafića snimio sam i fotografiju iznad. Čovek na slici poziva turiste u svoj kafić da puše marihuanu, a i sam u levoj ruci drži jedan džoint. Inače pušenje marihuane na javnom mestu je zabranjeno. Na ulici se često mogu videti i putokazi ka mestima gde se marihuana može kupiti legalno, kao na fotografiji ispod.
Brojni članci na internetu, koji su postavljeni da bi informisali turiste koji putuju na Jamajku, savetuju da se marihuana ne kupuje od ljudi na ulici, jer se ne zna čega još u njoj ima, a i kupovina marihuane na ulici može biti opasna na više načina. Jedan od lokalnih ljudi u Očo Riosu koji su mi ponudili da mi prodaju marihuanu, pristao je da mi pozira za fotografiju, za dva američka dolara i jednu cigaretu. U pitanju je muškarac sa fotografije ispod i naslovne fotografije.
Osim marihuane na svakom koraku, druga svar koju će svaki prosečan turista primetiti na ulicama Očo Riosa jeste to, da je Bob Marli sveprisutna ikona. Slike i murali tog čuvenog jamajčanskog rege muzičara, mogu se videti skoro svuda. Recimo na lokalnoj pijaci, kao na fotografiji ispod.
Pošto su pijace često mesta na kojima se mogu fotografisati najživopisniji ljudi, uputio sam je ka jednoj od njih sa namerom da snimim portret „pravog Jamajčanina“. I tako sam upoznao čoveka sa donje fotografije.
Zove se Zahariah Džonson i prodaje kompakt diskove i kape u maloj radnji na pijaci. Ispostavilo se da ja nisam prvi koji je u njemu video sliku „pravog Jamajčanina“, jer su ga ljudi i ranije fotografisali iz istog razloga kao i ja. Kada je bio mlađi, čak je njegov lik završio i na razglednicama (fotografija ispod), koje zajedno sa drugim stvarima čuva u jednoj papirnoj koverti.
Tek kada sam se upustio u priču sa njim, shvatio sam da sam imao sreće da sretnem pravog čoveka za svoju reportažu o Jamajci. Naime, Zahariah je i muzičar, koji ima svoj Jutjub kanal, a kada je bio mlađi, prema sopstvenoj tvrdnji, svirao je sa samim Bobom Marlijem. Kako kaže, povremeno je menjao Marilijevog redovnog perkusionistu. Kao dokaz te tvrdnje ponudio mi je isečak svoje fotografije iz mlađih dana objavljene u jednom nemačkom časopisu (fotografija ispod), u kojem se pojavio u vreme kada je svirao sa Marlijem. Na fotografiji naravno zavija marihuanu.
Zahariah Džonson u svojoj prodavnici na pijaci
-Imam šezdeset osam godina i već dugo delimično živim od ovog posla koji imam na pijaci. Uz to što se bavim i muzikom. Bob Marli nije bio agresivna osoba. Nije hteo da ima ništa sa politikom i crkvom. Priča se da je koristio kokain, ali ja ga lično nikad nisam video da uzima tu drogu – priseća se Zahariah.
Izgleda da ono što važi na celom svetu, važi i na ovim egzotičnim ulicama. Koliko god da je na svetu poroka, siromaštva i opasnosti, uvek se mogu sresti oni pojedinci – koji se trude da žive smislen život, u skladu sa onim što jesu. Oko toga se svet okreće.
