Iden u Australiji – gradić kitova i bajkovitih pejzaža

Taj gradić, u kojem živi nešto više od tri hiljade stanovnika, smešten je negde na pola puta između Sidneja i Melburna na istočnoj obali Australije u zalivu Tvofold, u kojem se nalazi treća po veličini prirodna luka na južnoj hemisferi. Zahvaljujući toj prirodnoj prednosti i turizmu kao osnovi ekonomije, Iden je verovatno jedno od retkih malih mesta na svetu u čiju luku pristaju veliki brodovi za krstarenje. Ja sam imao priliku da ga posetim radeći kao fotograf na kruzeru „Koralna princeza“.

Odmah po silasku sa broda, na ulazu u idensku luku, mogao sam da se uverim u preduzimljivost lokalnih stanovnika, koji su postavili štandove sa raznim suvenirima i domaćim proizvodima. Tako sam, na primer,  upoznao Ket Kotap koja se zajedno sa mužem pre četiri godine doselila iz okoline Melburna u Iden. Tu su pokrenuli destileriju za proizvodnju džina.

– Ovo je jako miran i lep gradić, a takođe je dobar za mali biznis. To je neobično jer ljudi uglavnom ne vide život u malim mestima kao dobru poslovnu priliku, ali ovde jeste tako. Puno se gradi poslednjih godina i teško je naći zanatlije poput električara i stolara – rekla mi je ukratko Ket.

Na kraju našeg razgovora predložila mi je da odem na neku od tura za posmatranje kitova. Prema njenim rečima, suživot sa kitovima važan je deo načina života tog gradića. Između ostalih vrsta, tu se mogu videti plavi kitovi, kao i orke – često poznate kao “kitovi ubice”, iako zapravo spadaju u porodicu delfina.

Prema podacima sa Vikipedije, lov na kitove na mestu današnjeg Idena počeo je krajem 18. veka. U prvoj polovini 19. veka na brodovima za lov na kitove počeli su da rade Aboridžini iz lokalnog naroda Juni, koji su odbijali da love orke. To je dovelo do promene odnosa prema takozvanim kitovima ubicama. Kitolovci su počeli da koriste orke kao pomoć u lovu na grbave kitove. Kada bi grbavi kit ušao u zaliv Tvofold, orke bi mu blokirale izlaz, a kitolovci bi ga uhvatili pomoću harpuna. Kao nagradu, davali su orkama deliće ulovljenih grbavih kitova.

O tome koliko su orke i dalje poštovane u Idenu svedoči činjenica da se u tom mestu nalazi muzej posvećen tim životinjama. Sva sreća pa je, zahvaljujući razvoju turizma i porastu ekološke svesti, posao lova na kitove vremenom zamenjen turama za posmatranje kitova. A to koliko su ti džinovski sisari i dalje značajni za taj gradić pokazuje i ova fotografija na kojoj se vidi da je neki stanovnik Idena ispred svoje kuće podigao spomenik koji prikazuje kitov rep.

Nažalost, za vreme posete tom mestu nisam uspeo da fotografišem nijednog kita, ali imao sam priliku da vidim drugi adut Idena, koji ga je učinio uspešnim turističkim mestom. To su prelepi priobalni pejzaži na fotografijama ispod. Taj gradić praktično je rasut po brdima koja se izdižu iznad masivnih oštrih stena. Ti pejzaži naveli su me na pomisao da je mesto dobilo ime po Edenu, biblijskom rajskom vrtu (Iden se na engleskom piše “Eden”), ali sam kasnije saznao da je dobio ime po nekadašnjem britanskom sekretaru za kolonije Džordžu Idenu, prvom erlu od Ouklanda.

Potraga za što boljim kadrom dovela me je do stare drvene crkvice sagrađene 1870. godine (fotografija ispod). Danas je ta građevina muzej posvećen Meri Mekilop, australijskoj časnoj sestri koju je katolička crkva proglasila za sveticu. O njenoj povezanosti sa Idenom saznao sam od sestre Benedikte, članice reda Sestre svetog Džozefa, koja nije želela da je fotografišem.

-Majka Svete Meri Mekkilop, koja se zvala Flora, poginula je kada je doživela brodolom kod Idena 1886. godine. U toj nesreći nastradao je sedamdeset jedan brodolomnik, a prema svedočenjima meštana, jedino Florino telo nisu pojele ajkule, niti se razbilo o stene, već ga je okean izbacio na obalu čitavog. Ona je kasnije sahranjena u Sidneju, a njena ćerka Meri Mekkilop podigla je u Idenu školu i često je posećivala gradić – kaže sestra Benedikta.

Da se zaključiti da, iako se o napretku često govori kao o nečem lošem, pogotovo za mala mesta čiji je način života vezan za prirodu i okruženje, Iden dokazuje upravo suprotno. Tom australijskom gradiću napredak je doneo perspektivan život male turističke varoši, a da pritom nije izgubio svoja glavna obeležja. Samo su stanovnici Idena navike vezane za stari način života zamenili malo konstruktivnijim vrednostima.

Fotografije i tekst: Miloš Pavkov