AGRARNI POGLEDI -Potrebne akcije, umesto strategija

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedljivo svinjarski najrazvijenija zemlja. Dakle, poljoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja.Potrebna je i nova prehrambena industrija. I tako, Srbije je pre 150 godina bila veoma uporediva sa SAD-om kao atraktivna lokacija za naseljavanje i sa neograničenim mogućnostima za bogaćenje, ukoliko se htelo raditi

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodljiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vrednost te proizvodnje prošle godine je bila oko 5,5 milijardi dolara. Da bi se to poboljšalo, potreban je nova agrarna politika, akcioni plan ili strategija, svejedno kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Politika mora biti realna i ostvariva. To se najbolje pokazalo u vreme kada je stigao korona virus i kada je Srbija imala dovoljno hrane. Dovoljno i zbog toga što nije izvezla planirane količine kukuruza, pšenice, brašna, mesa… Umesto u izvoz te sirovine za hranu ostale su u zemlji pa su političari mogli da se hvale kako u svakom trenutku krize imaju ogromne viškove hrane!
To ukazuje na činjenice da je Srbiji potrebna nova agrarna i socijalna reforma, uz oslonac na sopstvene snage. Kada se donese, a to treba da se uradi što pre, pa da Parlament usvoji, pa će to onda biti dugotrajan dokumenat koji će obavezivati i sve buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A, njih je od demokratskih promena 2000. godine do izbora sa sadašnjim bilo čak 13! Puno ministara i kratko vreme da bi se postigli neki bolji rezultati u poljoprivredi, osim da nam narod nije bio masovno gladan! Čak je i u kriznim periodima kao što je sada, posedovalo se sa ogromnim viškovima, najavljivanim za narednih godinu dana.

Stalno se govori o mogućnostima
Republika Srbija je zemlja sa 5,2 miliona hektara poljoprivrednih površina, obradivih je 4,3 miliona hektara, ali se koristi tek 3,47 miliona hektara. Dosadašnje strategije su prikazivale da će agrar imati rast proizvodnje, ali je uglavnom bio – pad. Najveći raskorak u planovima, odnosno željama, i stvarnosti je kod poslednje strategije, donete 21. jula 2014. godine. Inače, u prvoj deceniji ovog veka poljoprivreda je u Srbiji je imala prosečan rast od samo 0,6 odsto! Rast i pad se kreću od minus 12,8 do plus 16 odsto! Najbolji primer loših procena je 2015. godina, kada je strategija imala željeni rast od 9,1 odsto, a bio je fizički pad od osam odsto i pad od 7,34 odsto! Slični pad i rast se smenjuju svake godine. Tako je u 2019. godini Srbija imala rast BDP od oko četiri odsto, a samo je poljoprivreda imala pad od 0,1 odsto!
Kada se pogleda agrar u poslednje tri decenije, strategije su prikazivale željeni rast, čak i od 9,1 odsto. Međutim, njegova prosečna stopa rasta za tri decenije je samo 0,45 odsto! U 2015. godini vrednost agrarne proizvodnje je bila samo 4,75 milijardi dolara. Želja svake vlasti poslednjih decenija bila je da to bude više od 6,5 milijardi dolara! Nikada se tome nismo približili. Vrednost proizvodnje u agraru Srbije po jednom hektaru je oko 1.000 evra, dok je to recimo u Holandiji 17.000, a u Danskoj više od 14.000 evra po hektaru. Zbog toga agrar Srbije nije konkurentan u svetu. Prvi korak ka spasavanju i preporodu sela u Srbiji učinjen je formiranjem Nacionalnog tima za preporod sela.
Ideja i akcija koja daje početne rezultate pokrenuta je u Ministarstvu za regionalni razvoj koji vodi Milan Krkobabić. Sad samo posle dve i godine rada i aktivnosti u budućnosti se nazire svetlo na ,,kraju tunela“. A, to je da se kroz razvoj zadrugarstva i udruživanja, postignu rezultati u ujednačenom regionalnom razvoju, da se poveća agrara proizvodnja, zaustavi iseljavanje iz sela i stvore bolji uslovi za opstanaka i ostanak na selu. To znači da se zaustavi nestajanje sela. Jer, od 4.700 sela u Srbiji u fazi nestajanja je svako četvrto ili njih 1.200. Za samo dve i po godine u razvoj zadrugarstva uloženo je oko 1,7 milijardi dinara, i pomognut je rad u 153 stare i nove zadruge u zemlji. To je i stvorilo uslove za bolji život u 6.120 porodica. Formiran je i Nacionalni tim za preporod sela Srbije, u kome se nalazi blizu 60 članova. Međutim, treba ukazati i da se u timu nalaze i ljudi koji su učestvovali u uništavanju sela, proteklih decenija. Ili da nisu ništa učinili da to spreče, a da se i ne govori o doprinosu razvoja i povratku života u selo o kome danas govore i daju mu podršku. Ili oni u svojim izlaganjima govore o velikom i uspešnom razvoju sela i poljoprivrede Srbije i takvi ljudi sad treba da preporode selo. Nije prirodno da oni koji su rušili sela, sad da ih grade I vraćaju u život. Za to su potrebne nove snage, neopterećene prošlošću. Za to je potrebno i da prođe nekoliko decenija, ili bar polovina od onog vremena kada je selo i zadrugarstvo uništavano. Zapostavljanje je trajalo više od sedam decenija. Za dve i po godine formirano je i oko 700 novih zadruga. To je početak jer se vraća ,,zadružni duh’’ i menja zadružna mapa u Srbiji. To znači da se vraća i poverenje. Tek posle toga mogu da se očekuju bolji rezultati. Jer, urušavanje je trajalo sedam decenija. Od sela koja nestaju treba odabrati ona koji imaju šanse za samoodrživost, naravno ukoliko im se pruži pomoć to nikako ne mogu biti sva sela od njih 1.200 koja nestaju.
Odlazak bez povratka
Posle Drugog svetskog rata, pa sve do 2000. godine sa prostora Jugoslavije iz sela u grad, trbuhom za kruhom, na tim prostorima, otišlo je osam miliona stanovnika. Tek poneko se u trećem životnom dobru vraćao u selo da u njemu završi život! Danas, odlaze više nego ikad sa kartom u jednom pravcu. Godišnje ode oko 60.000, mladih i školovanih. Odlaze u beli svet, sa malom nade da će se vratiti. Dakle, nekada su se selili na ove okolne prostore na teritoriji SFRJ, odlazili u gradove, bilo je nade za povratak. Ovi sad što odlaze, teško je poverovati da će se vraćati u tom broju. Posebno na ono što im se nudi za bolji život u Srbiji!
U 2015. godini, prvoj primeni aktuelne validne Strategije razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine, umesto rasta od 9,1 odsto ili 6,1 odsto, bio je pad od osam odsto! Zatim u 2016. godini proizvodnja u agraru je bila za osam odsto veća nego prethodne godine koliki je bio pad u 2015. godini. U 2017. godini pad je bo blizu 11 odsto, a u 2018. rast je statistika zabeležila rast od 15,7 odsto. Godinu dana kasnije, dok cela privreda u Srbiji beleže i rast od četiri odsto, agrar je imao pad od 0,1 odsto! Za tri decenije prosečan stopa rasta u agraru je samo 0,45 odsto. Daleko je ispod planiranih želja u strategijama koje i danas stoje kao nerealni planovi u fiokama nadležnih ministara. Kada smo imali veću proizvodnju to je isključivo bio dar Boga i vremenskih uslova, a ne onoga što je čovek stvorio.
U 2019. godini pšenice je rodilo oko 2,5 miliona tona (sa zalihama ostaje za izvoz oko 1,5 miliona tona), očekivao se rod kukuruza i od osam miliona tona kukuruza, ali je rodilo znatno manje. Svake godine iz Srbije može da se izveze oko tri miliona tona ,,žutog zlata’’. Kreatori agroekonomske politike sa tim izvozom se i hvale da je Srbija među deset zemalja u svetu. To je tačno. Ali, nije za pohvalu, jer se izvoze sirovine za proizvodnju hrane. Je kupci, tog kukuruza hrane stoku pa nam kasnije prodaju meso, koje Srbija uvozi. A, kukuruz se izvozi jer Srbija nema stoke koja bi to pojela. Nama je potrebno najviše četiri miliona tona kukuruza. Berićetan je rod suncokreta koji se godišnje seje na nalazio na više od 220.000 hektara, a takođe i soje na nešto većim površinama. Voće i povrće su doneli prosečan rod u 2019. godini. Voća je rodilo oko 1,25 miliona tona, što je nivo prosečno rodnih godina,. Bilo ih je kada se godišnji rod procenjivao na dva miliona tona.
Za povrće još se računa koliko će ga biti ili će se nastaviti ogroman uvoz kao proteklih godina. Na prostorima Srbije seje se ukupno 41 povrtarstva vrsta, od kojih je 30 ekonomski značajnih. Vrednost izvoz povrća u 2019. godini je 150 miliona dolara. A uvoz je nešto veći od 50 miliona dolara. Godišnje se izvozi više od 52.000 tona različitih vrsta povrća, ali se i beleži stalni rast od dva do tri odsto. Stručnjaci ukazuju da je veliki problem sa krompirom koji se gaji na manje od 28.000 hektara, a godišnje se proizvodi oko 500.000 tona. Njegova proizvodnja u Srbiji godišnje opada za dva do osam odsto, pa često mora da se uvozi.
Put do cilja
Za postizanje ciljeva, pravaca i mera u novom budućem strateškom dokumentu i akciji za preporod sela Srbije i njihovo prilagođavanje ambijentu, okruženju i najnovijim rezultatima u poljoprivredi Srbije, odmah se mora krenuti ka startnoj osnovi za izradu akcionih programa. Nisu potrebne strategije, već akcije. U tim programima hitno nam je potreban plan za spasavanje, odnosno preporod sela Srbije. Njegova izrada je u toku i priprema ga Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Jer, u Srbiji ima oko 4.709 naselja bez KiM ( u Ustavu ne postoje sela!), a 1.200 njih je u fazi nestajanja. Jer, u 86 odsto opada broj žitelja.. Od ukupnog broja naselja u Srbiji čak 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. Dakle, za deceniju i po nestaće svako četvrto selo. Ako se hitno nešto ne učini za spasavanje sela, nestaće nam i Srbija!
Sad u koncipiranju nove politike treba započeti realizaciju strateških projekata, a to je povećanje proizvodnje mesa (pre svega junećeg), voća i povrća, ako i artikala koji se mogu prodati na tržištu nekadašnjeg nesvrstanog sveta od 1,6 milijardi stanovnika (kome se godišnje obrne trgovina u hrani od 650 milijardi dolara). Treba se okrenuti punjenju sa govedima 200.000 praznih kuća i staja u Srbiji. Jer, Evropskoj uniji godišnje nedostaje 700.000 tona kvalitetne junetine. Izrazili su volju da u narednih pola veka svake godine od Srbije kupe po 50.000 tona. Ali, kreatori ekonomske politike su ostali gluvi na to. U 1990. godini izvezli smo 30.000 tona, a u 2015. godini samo 315 tona. Dakle, 100 puta manje! Razlog je što nemamo junadi u tovu! Istovremeno, okrenuli smo se tovu tovu svinja (ima ih manje od 2,7 miliona komada). To je približno dovoljno (treba nam najviše pet miliona komada) za sadašnju potrošnju Srbiji (troši se godišnje 17 kilograma po stanovniku), kao i za izvoz gde se on može ostvariti. Stoga nam  nije potrebno dovođenje ,,Tenisa“ iz Nemačke sa novih četiri miliona tovljenika! Iz Srbija nema izvoza svinjskog mesa u EU, zbog dosadašnje vakcinacije protiv svinjske kuge.
Vakcinacija je prestala 15. decembra 2019. godine, ali sad je potrebno da prođu tri godine da bi se obnovio stočni fond, pa tek onda dobila dozvola za izvoz u zemlje EU i preko njih u druge države. Za uvoz vakcine svake godine država je skoro tri decenije plaćala po 25 miliona, dolara, odnosno evra godišnje. Taj uvoz odgovarao je uvoznom lobiju, pa nijedan od dvadesetak poslednjih ministara agrara u Srbiji nije imao hrabrosti da to ukine. Krajem prošle godine uradio je Branislav Nedimović. Svinje i sveže svinjsko meso nisu se mogle izvoziti u EU, niti preko tih zemalja u druge države. Nije bilo ni izvoza u Rusiju jer taj transport brodom trajao 47 dana! Sad kada je prestala vakcinacija, da su nas kojim slučajem primili u EU, da bi ušli u ovu zajednicu ,,blagostanja’’, mora da prođe šest godina, nakon ukidanja vakcinacije!
Odmah se postavlja i pitanje zašto vakcinacija nije ranije ukinuta. Jer trajala je skoro tri decenije. Svake godine država je plaća troškove kupovine vakcina, a to je bilo oko 25 miliona dolara. Poznavaoci prilika znaju da je tu ponajviše profitirao uvoznički lobi. I da se među njima i nalazilo najviše protivnika za ukidanje vakcinacije. Inače, treba istaći da je ukidanje  vakcinacije za Srbije krajem 2019. godine predstavljalo i vest, godine i decenije.
Novi program zadrugama za ‘dan posle’ epidemije
Kabinet za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, najavili su danas Novi program pomoći zadrugama za „dan posle“ epidemije korona virusa. Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić istakao je da samo dobro organizovani i udruženi domaćini – poljoprivrednici u okviru jakog zadružnog sistema Srbije i Vojvodine mogu da odole svim izazovima, pa i onima koje donosi epidemija virusa korona.

„U saradnji s akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti sačinili smo novi program za pomoć zadrugama za ‘dan posle’. Pomoći ćemo zadrugare sa oko 600 miliona dinara“, rekao je Krkobabić. Kako je objasnio, nije reč o kreditu, već o direktnoj pomoći. „Reč je o bespovratnom novcu, koji će odmah posle epidemije da pomognu da se podstakne aktivnost zadruga. To činimo jer se pokazalo da je selo uspešno tamo gde postoji i uspešno radi zadruga. U tim sredinama prisutni su samoinicijativa i snažna međugeneracijska solidarnost“, kazao je Krkobabić. Dodao je da „upravo te dve sjajne osobine zadrugara, koje proizilaze iz osnovnih zadružnih principa samopomoći i neutralnosti – da se pomogne svima, bez razlike na pol, nacionalnu pripadnost i religijsku veroispovest, snažno preporučuju zadrugare za tu bespovratnu pomoć“. „Nastojaćemo da podsticajna sredstva dobije što veći broj starih i novoosnovanih zadruga“, istakao je Krkobabić.

On je najavio da će pojedinosti Novog programa pomoći zadrugama biti objavljene čim se za to stvore uslovi, a zadruge i zadrugari imaće optimalan rok da se pripreme i konkurišu.
U Srbiji trenutno radi oko 1.700 zadruga, od čega je čak 700 osnovano u protekle tri godine, od kada se realizuje projekat dodele podsticajnih sredstava zadrugama „500 zadruga u 500 sela“.

Do sada je Kabinet za regionalni razvoj dodelio 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za kupovinu opreme, mehanizacije, za unapređenje tehnoloških postupaka, zasnivanje osnovnog stada ovaca, koza, krava, kao i višegodišnjih zasada, a pomoć su dobile 152 zadruge širom Srbije. Pored Novog programa pomoći zadrugama za „dan posle“, za preporod sela će biti iskorišćeno i 300 miliona dinara, što ukupno iznosi 900 miliona dinara ulaganja u zadruge i sela Srbije, ne računajući sredstva koja će u poljoprivredu i seoske sredine biti uložena najnovijim merama Vlade Srbije, navodi se u saopštenju kabineta Krkobabića.

piše: Branislav Gulan

Član Društva ekonomista Srbije, Nacionalno tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija.

foto: agroklub.rs

(Nastaviće se)