Ljudi s tri oka (61): Đoka Mijatović-PRVI SOCIJALISTA-AVANTURISTA
Novosadski doktor Đorđe Đoka Mijatović, prvi socijalista u Vojvodini, putovao kao lekar na engleskim brodovima i iz dalekih kolonija doneo album s fotografijama, ali i bolest od koje je umro kada je imao samo trideset godina
U devetnaestom veku, kada je u Novom Sadu stasavalo savremeno građansko društvo, mnoge opake bolesti, među kojima je bila i neizlečiva tuberkuloza, pokosile su niz intelektualaca a među njima i mladih lekara od kojih se očekivala najveća pomoć u lečenju obolelih. Jedna od tih tragičnih ličnosti je i doktor Đorđe Đoka Mijatović sin Gavre Mijatovića, jednog od tada najbogatijih novosadskih trgovaca. Doktorova kuća se nalazila, a i sada postoji u Pašićevoj ulici, u susedstvu Platoneuma i Saborne crkve.
Pašića
Indonezija
Posle studiranja prava u Pešti i na Sorbini u Parizu, Mijatović je nastavio stidije poljoprivrede u Americi, a potom medicine u Cirihu. Kada je doktorirao krenuo je u „frent“, po tadašnjem obijačju,da prođe svet, stekne iskustva, pre nego što se ustali kod svoje kuće. Postao je lekar na engleskom prekookeanskom brodu i obišao Egipat, Kinu, Indiju, Indoneziju,…
Sa puta po ostrvima Indonezije doneo je kući zanimljiv album pun fotografija koje je najverovatnije sam snimio u tim egzotičnim krajevima. Očigledno je koristio i usluge profesionalnih fotografa, što se da zaključiti po njihovim reklamama štampanim na nekim fotografskim kopijama. Album se već više od stotinu godina čuva i sada je među raritetima Muzeja Vojvodine u Novom Sadu. Njegovim se sadržajem ozbiljnije pozabavila dr Fedora Bikar, viši kustos, koja je o tom albumu napisala naučni rad objavljen 1985. godine u godišnjaku „Rad vojvođanskih muzeja“.
Fedora Bikar je samo na jednoj grupnoj slici prepoznala Đoku Mijatovića, u društvu holandskog rezidenta Palma sa regentom Šivo Avojom i njegovim činovnicima. Možda je i to znak da je doktor
češće bio sa druge strane kamere i sam snimao fotografije koje je doneo kući sa delekog putovanja. Na slikama su visoke ličnosti Jave, Bornea, Sumatre i okolnih ostrva. One su suprotstavljene slikama slugu, kulija i drugih običnih ljudi raznih profesija. Na većem broju slika su prikazane prirodne lepote tih krajeva.
Testament
Pošto je već bio saradnik Svetozara Markovića i pristalica socijalističkih ideja doktor Mijatović je i na svojim putovanjima po svetu ispoljavao privrženost pravednijem socijalom odnosu među ljudima. Tako i na fotografijama iz Indonezije dominiraju socijalna nota i razlike koje postoje između bogatih i siromašnih.
Kada se očekivalo da će se Đoka Mijatović skrasiti u Novom Sadu i posvetiti zdravstvenoj zaštiti svojih sugrađana i rasplamsavanju socijaklističkih ideja(što je on i pokušao pokretanjem lista „Jednakost“) ispostavilo se da je na svojim putovanjima po svetu teško oboleo i da mu leka nema!
„Ja umirem ,a sa mnom propada sva ona naučna sprema, sve one drage mi misli koje sam punih 15 godina pribirao i negovao, da ih prenesem na žrtvenik srpske prosvete i napretka. Ali, ako propada moje znanje, ne dam da propadnu moja sredstva bez koristi za narod. Ja zaveštavam moje imanje, da se od njega osnuje fond za izdavanje socijalističkih i prirodnonaučnih spisa…“.Tako je Mijatović zapisao svoju poslednju volju pred svedocima, prijateljima, poznatim Novosađanima Petrom Popadićem i Arsom Pajevićem. U tom dokumentu on je , takođe, izarazio želju da se pod upravom Matice srpske formira naučni fond, pod njegovim imenom, „iz kojeg će se nagrađivati samo socijalistička i prirodno-filozofska dela, koja su od najvećeg uticaja na razvitak čovečanstva.“
Posle smrti Đorđa Mijatovića, koji je sahranjen na novosadskom Almaškom groblju, njegova supruga Sofija, s kojom je bio u braku samo tri meseca, udala se u Pešti za dr Mladena Mađarevića.
Kao naslednica, nezadovoljna testamentom, pokrenula je spor pred sudom i osporila stečeno pravo Matici srpskoj da rukovodi naučnim fondom, što je ugarski sud i potvrdio. Tako doktorova želja nije zaživela. Na dr Đorđa Đoku Mijatovića sada u Novom Sadu podsećaju samo jedna ulica koja nosi njegovo ime i album s fotografijama koje je doneo s Dalekog Istoka.
Piše:Borivoj Mirosavljević
Nema leka za lekara Doktor Đorđe Đoka Mijatović rođen je u Novom Sadu u proleće 1848. godine a umro u svom rodnom gradu 21.maja 1878. godine. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Novom Sadu, a klasičnu gimnaziju učio u Pečuju i Požunu. Studirao je prava u Pešti i na Sorboni a potom agronomiju u Americi i medicinu u Cirihu gde je doktorirao 1875. godine. Sprijateljio se sa Svetozarem Markovićem, sarađivao u njegovom „Radeniku“ i do kraja života ostao veran socijalitičkim idejama. Još kao gimnazijalac napisao je svoj prvi rad „O duševnom razvijanju čoveka i čovečanstva“, a kao član Ujedinjene omladine srpske iz Pariza je slao članke za „Zastavu“. U Ženevi je sarađivao sa Novosađankama sestrama Ninković i štampao ćirilicom srpske i ruske socijalističke knjige i brošure. Znao je više jezika i uspešno prevodio socijalističku literaturu koja je cenzurisana ali je krijumčarena stizala do srpskih čitalaca u Austriju i Kneževinu Srbiju. Kao brodski lekar putovao je po svetu i oboleo od indijske groznice. Lečio se u Londonu i Parizu ali je mlad umro u svom Novom Sadu. |