„ОБЗОРЈА НА ТИСИ“-ТРАДИЦИОНАЛНА МУЗИЧКА НОВОБЕЧЕЈСКА МАНИФЕСТАЦИЈА

Традиционална манифестација „Обзорја на Тиси“, одржаће се у четвртак, 27. маја, у Новом Бечеју

Када су пре скоро три деценије у Новом Бечеју рођена „Обзорја на Тиси“ посвећена композитору Јосифу Маринковићу, само су они најоптимистичкији културни посленици веровали да ће овај, већ у првим „бројевима“ специфично профилисан фестивал, постати једна од најоригиналнијих манифестација у нашем уметничком животу. Била је то и прва домаћа музичка свечаност која је скоро све време трајања доследно следила своју раритетну форму, а код оних који су је редовније пратили, увек изазивала посебна, па и носталгична осећања и сећања. Од почетка усмерени на сопствене извођачке и ауторске снаге, а у свом стваралачком сегменту привлачећи композиторе различитих стилских опредељењења, „Дани Јосифа Маринковића“ изнедрили су значајан број нових остварења у облику соло песме, чија је даља афирмација повезана с концертном делатношћу овде откривених или потврђених вокалних уметника, и тако на најлогичнији начин показала оправданост бијенално осмишљене фестивалске концепције.
Овогодишње, 29. мајско издање је организовано као једнодневни програм, с концертом 12 остварења пријављених за Десети позивни композиторски конкурс за нову соло песму и изложбом која у славу десетогодишњице јубиларног надметања прати претходних девет ауторских такмичења. Аутор ове ретроспективе је Стеван Давидовић, захваљујући ком смо пре четири године добили и монографију посвећену тада четвртвековном постојању „Обзорја на Тиси“ којом је показао да је ова манифестација, својим одјецима широм земље, па и у иностранству, достигла високе критеријуме стручњака и љубитеља музике и у чувеним светским уметничким центрима.
Стваралачи портрет „Дана Јосифа Маринковића“ Стеван Давидовић је осликао изложбом докумената, који су свакако и најаутентичнији сведоци њихове историје, а он је један од потпуно ретких културних посленика који их с највећом посвећеношћу прикупља, систематизује, тумачи и бележи све оно што се сматра релевантним за осветљавање завичајне и српске баштине. Данашње посматрање и процењивање улоге и концепта ове, за Нови Бечеј, али и цео наш музички и културни живот драгоцене манифестације, свакако иду у прилог тврдњи да је она донела сопствене стандарде у неговању домаће, првенствено вокалне музике, али и осветлила значајне вредности српске музичке историје, и, што је посебно важно, а то и ова ретроспектива показује, подстакла стварање нових дела.
Давидовићев задатак као креатора ове изложбе, као и код претходног писања монографије, није био једноставан, јер је требало из свеобухватног материјала са свих девет одржаних композиторских такмичења који су, почев од првог ауторског конкурса из 1996, до овог десетог, чији ће се одјеци бележити већ после вечерашњег објављивања резултата жирија, направити лични избор; а он је, вођен без сумње и јаким ауторовим аутентичним сећањима, али и забележим утисцима и оних који су били или учесници догађаја, или само њихови критичари и посматрачи. Из тог угла гледано, многи од реализатора првих Позивних композиторских конкурса одрастали су заједно с њима, било као ствараоци и интерпретатори, било као организатори и део публике, који су током времена постали и посвећени заљубљеници умећа певања и људског гласа.
Рођени по идеји Загорке Јегдић „Дани Јосифа Маринковића“ ће се под њеним успешним руководством расцветавати и живети својих првих 15 година, све до њене преране смрти. Одмах названа и „Обзорја на Тиси“, манифестација постаје уз Номус и Сомус и наш први пролећни фестивал, а већ после три године, 1996, осмишљава и свој први Позивни композиторски конкурс.
Новорођена музичка свечаност логично је и с правом посвећена композитору Јосифу Маринковићу, рођеном у Врањеву, а разумљиво је и то што су „Дани Јосифа Маринковића“, као једини такав догађај код нас, организовани у облику наизменичне смене Отвореног такмичења соло певача и Позивног композиторског конкурса за соло песму, будући да је Јосиф Маринковић и родоначелник и најзначајнији српски романтичарски аутор овог деликатног облика за глас и клавир. Оба ова програмска сегмента подједнако су допринела успону наше вокалне уметности и сваким новим издањем потврдила неопходност свог опстанка и трајања. Иако је последњих година, стицајем околности, поремећен бијенално конципиран ток фестивала, неоспорно је да приличан број нових плодова на стваралачком подручју соло песме, а до овог јубиларног издања је створено њих стотинак, активно живе на концертној сцени, али и да овде откривени, бројни певачки таленти, већином граде лепе уметничке каријере. Питајући се често, посебно у овим пандемијским данима брига и проблема да ли смо све више усмерени на лакше културне садржаје, забаву и профит, или на оно што сматрамо правим вредностима, потребним управо онда када је најтеже, с уверењем констатујемо да припадамо онима који верују да ће уметност вратити своје место и поштовање, и да ће ова свеопшта светска криза иницирати и потрагу за истинским квалитетом. Такође и да ће „Обзорја на Тиси“ с поносом, и после треће деценије од настанка, остати саставни део новобечејског културног живота, а често и најзначајнији догађај сезоне у овом сликовитом и гостољубивом банатском градићу. Такође, да ће за музички живот, младе певаче овде афирмисане, и композиторе први пут представљене у пријатном и различитим програмима примереном Дому културе, остати и изузетан извор информација о ауторским стиловима, извођаштву и стваралаштву, а скоро 30 година трајања, упркос свему што нам се дешавало, најбоље говори о томе колико су „Дани Јосифа Маринковића“ значајни и потребни овој, и широј културној средини.

Марија Адамов

фото:промо (дом културе Нови Бечеј)