Razglednica iz Subotice, grada velelepne arhitekture i prijatnih ljudi
Subotica, najseverniji grad Srbije, poznata je po arhitrkturi kao iz bajke, Palićkom jezeru i zoološkom vrtu, ali ako se nešto može izdvojiti kao njena najautentičnija osobenost, to jesu srdačni ljudi i prijatna atmosfera. Naime, uprkos tome što Suboticu, kao i većinu mesta u Srbiji, ljudi napuštaju zbog teškog života i lošeg standarda, ovaj grad ipak odiše nekim optimizmom, koji je manje prisutan u drugim gradovima.
U Suboticu sam otišao bez neke jasne ideje. Rezervisao sam sobu u lokalnom hotelu i došao na par dana, sa namerom da možda fotografišem staru arhitekturu. Razgovarajući sa ljudima na ulici, čuo sam da je poslednjih godina na rad u inostranstvo otišlo oko 20.000 Subotičana, zahvaljujući dobijanju mađarskih pasoša. Prema zvaničnim podacima, u tom gradu živi stotinak hiljada ljudi. Koliko je situacija teška, najneposrednije sam osetio, kada mi je na ulici prišla žena srednjih godina, sa lepim manirima, obučena sasvim pristojno i pitala me da joj dam koji dinar uz opravdanje:“Nemam drugog izbora”.
Međutim, u razgovoru sa Subotičanima, čuo sam da su oni uprkos svemu srećni u svom gradu. Mnogi su mi istakli da ovde ima puno prijatnih ljudi. U početku mi je to delovalo kao hvaljenje svog grada pred nekim ko je tu samo gost. A kao gost, srdačnost koju sam lično doživeo, shvatio sam kao nešto što se podrazumeva. Onda sam vozeći se gradskim autobusom na lokalnoj liniji prisustvovao nesvakidašnjoj sceni. Jedna baka je ušla u autobus i nonšalantno ostavila vozaču autobusa bombonu na pult za prodaju karata uz reči: “Evo majstore bombona”. Moram da priznam, da za dvadesetak godina vožnje gradskim autobusima u Novom Sadu još nisam video nešto slično. Tada sam počeo da ozbiljno razmišljam o pričama koje sam čuo od Subotičana.
-Ovde nema puno ljudi, ali su oni koji tu žive društveni i pristojni. Ne planiram da odem u inostranstvo, vidim svoju budućnost u Subotici, ili u Novom Sadu – kaže Sabina Domić mlada poslastičarka iz Subotice.
Jedna od interesantnijih stvari, koje privlače pažnju, kako turista, tako i Subotičana, jeste bašta u centru grada prekrivena kišobranima, koja odmah ostavlja utisak da ovdašnji ljudi putuju u evropske gradove i odatle donose nove ideje.
-Dekoraciju sa kišobranima, poput ove, videla sam u Portugaliji. Htela sam da kafić mog muža bude drugačiji, a sada dolaze i starije gospođe sa drugog kraja grada, da naprave selfi u našoj bašti. Tačno je da puno ljudi odlazi na rad u inostranstvo. Radim kao učiteljica u osnovnoj školi “Vuk Karadžić” u Bajmoku i iz mog razreda je sa porodicama otišlo troje učenika. Uprkos tome, grad je živnuo poslednjih godina i otvorio se prema turistima – priča Zorica Knežević iz Subotice.
Da turista zaista ima puno, najlakše se može primetiti po tome, što se posetioci iz Kine mogu videti svuda u centru grada. Oni najčešće u u Suboticu doputuju na dan ili dva iz Beograda i Novog Sada, koji su im glavne destinacije u Srbiji.
-Ovde je veoma opušteno i tiho, a i arhitektura je veoma lepa. Mislim da je ovaj grad mnogo drugačiji od drugih gradova u Srbiji – kaže Keti Doa iz Kine.
Za kraj, fotografije fantastičnih subotičkih građevina, kao i nezaobilaznog Palićkog jezera i zoološkog vrta. Ipak, ono što neki grad, makar i mali grad, čini svetskim nisu samo arhitektura, dobar večernji provod i lokalne znamenitosti. Sastojak koji najčešće nedostaje, jesu prijatna i otvorena atmosfera. Samim tim, Subotica pruža kompletan doživljaj svetskog gradića.
