PROMOCIJA ZBIRKE PESAMA DAVORA JOVANOVIĆA U DRUŠTVU NOVINARA VOJVODINE
Veče posvećeno promociji zbirke pesama „Život, ljubav i poneka(d) suza“ autora Davora Jovanovića održano je 6. aprila sa početkom u 19 časova u Društvu novinara Vojvodine.
Ovaj svečano upriličen događaj, otvorio je svojom rečju potpredsednik DNV-a, Željko Savić, koji je istakao da se ovakva dešavanja organizuju sa izuzetnom čašću, te da ni ovo predstavljanje neće biti izuzetak u tom pogledu. On je, ovom prilikom, posebno naglasio da se pored izvrsnih pesama, u knjizi pronalaze i ilustracije čiji je autor Tijana Vimić, pa je i sama zbirka, zahvaljujući vizuelnoj komponenti, umetnički upotpunjena.
Davor Jovanović, autor zbirke pesama i Željko Savić, potpredsednik DNV-a
Prisutnima se na samom početku, prema želji autora, obratio Vlada Paunović koji je, u kratkim crtama, izneo podatke iz pesnikove autobiografije. Između ostalog, saznajemo da je Jovanovićeva prva ljubav umetnost, pisanje, slikanje i da svoju umetničku dušu ispoljava kroz rad. Paunović je rekao i da su na nedavno održanoj promociji ove zbirke u Bačkom Petrovom Selu, sakupljena sredstva pomoću kojih je učinjen jedan humanitaran gest dečaku koji ima poteškoća sa vidom, te da se na osnovu toga može uočiti samo mali deo Davorove humanosti koju nikada ne zapostavlja.
Publika je u narednim minutima imala specijalnu priliku da lično upozna i čuje recitacije dečaka Nemanje Keljačkog koje je on i pripremio sa posebnom namerom, a to je da se zahvali autoru za učinjenu pomoć. Iskusiti umetnikov osećaj za druge, danas je, nažalost, retkost, ali je ovaj Davorov, svakako, dragocen izuzetak.
Davor Jovanović i dečak Nemanja Keljački, nakon promocije.
U nastavku izlaganja, prisutni su mogli da čuju i istovremeno uživaju u govorenju stihova ovog pesnika, i to onih najreprezentativnijih, izabranih prema ličnom izboru besednika i autorovog prijatelja Miroslava Kešeljevića. Neke od recitovanih pesama bile su: „Tako je dobro biti ja“, „Samo ti i ja“, „Korak po korak“, „Za moju mazu“, „Otac, moj otac“, „Lična karta“ itd.
Autor se, na samom kraju, skromno ali velikodušno zahvalio svima koji su se odazvali i došli, i tako mu učinili veliku prijatnost zbog čega je on svakom ponaosob i poklonio primerak zbirke sa potpisanim imenom.
Za kraj, ističe se da smo posle Jovanovićeve knjige prvenca „Reči su moje igračke“, imali ogromnu čast da pred sobom imamo i drugu knjigu u kojoj se očitava pesnikov rast i sazrevanje kroz sve ono što je doživeo u životu, sa izvesnom dozom mašte kojom je prožeo pojedine pesme. A, ono što se nameće kao zaključak celokupnog utiska jeste činjenica da će se svaki čitalac koji uzme u ruke ovu knjigu u njoj i pronaći, jer će ga pojedini odlomci pesama podsetiti na lični doživljaj sveta ili ljubavi, a nekima će se na licu naći poneka(d) suza.