Људи с три ока(52): Милош РАШЕТА- С ТИТОМ ДО КРАЈА

Милош Рашета фотограф из Кикинде је преко три деценије пратио са својом камером Јосипа Броза Тита, све до смрти 1980. године, као његов лични фотограф

 

Лик Јосипа Броза Тита остао је забележен на безброј фотографија које сведоче о његовом путу од металског радника до председника Републике Југославије. Нарочито су запамћене фотографије са потернице које су за њим расписале окупационе власти за време Другог светског рата, затим снимци Жоржа Скригина који је Тита овековечио за време непријатељских офанзива, Енглеза Фицрој Маклена, специјалног Чечиловог изасланика у Титовом ратном штабу, Џона Филипса славног фоторепортера „Лајфа“, Турчина Јусуфа Карша који је портретисао најчувеније државнике света, Иве Етеровића који је Титове слике укоричио у фотомонографији „Њихови дани“,….Безброј је фоторепортера који су широм света снимали Јосипа Броза на његовим чувеним „путовањима мира“ ради утемељивања  покрета несврстаних земаља.

Лала уз Тита

Млађим генерацијама је мање познато да је Тито у свом Маршалату имао фотографе који су га пратили на свим догађајима и правили богату фото-документацију. У њој се налази највећи број снимака које је од 1948. године, па све до Титове смрти 4. маја 1980. године у Љубљани, снимио Кикинђанин Милош Рашета, лични фотограф председника Републике Југославије.

 – Посао који је обављао био је деликатан и одговоран, а фотографије скромног аутора забележиле су срж догађаја и емоције фотографисаних личности,- рекла нам је Рашетина ћерка Весна која је сачувала низ очевих фотографија насталих у најнепосреднијем Титовом окружењу. За нас су биле најинтересантније мало познате слике настале за време рата на Сремском фронту а потом и фотографије Јосипа Броза снимљеног у Карађорђеву и у љубљанској болници кад се последњи пут срео са својим синовима, пре него што ће умрети.Те фотографије су обишле читав свет.

Том приликом се Тито нашали са својим верним фотографом, који га је последњи пут обишао обучен, по болничким прописима, у специјалну одећу.

– Изгледаш ми као космонаута! – констатовао је у шали тешко оболели Броз.

Од Рашетине кћери смо сазнали да је њен отац учио Тита да фотографише, давао му инструкције како да користи најсавременију фото-технику с којом је располагао и помагао му да сам израђује фотографије у мрачној комори. То је документовала и оригиналним сачуваним фотографијама.

Титово перје

Милош Рашета је веома цењен међу својим колегама као врстан професионалац. Танјугов фоторепортер Жика Вучић био је сведок занимљивог догађаја за време једног лова у Карађорђеву.Тито је убио фазана чије се перје разлетело на све стране. Док су га фоторепортери снимали пришао је Рашети с лепим перјем и рекао:

–Ево ти, Милоше, задени перје за шершир.

-Хвала, друже председниче, али ја се не китим туђим перјем ! – одговорио је Рашета. Сви су се насмејали а Тито је, мада изненађен, завртио главом и кратко потврдио:

-Сасвим си у праву!

Да Рашета није имао длаку на језику и да је био духовит потврђују и многи други случајеви. Тако је, једном приликом, у Титограду, уочи партијског конгреса питао Станета Доланца где је обећани виски, а потом „запретио“:

-Немој да изађем за конгресну говорницу и кажем како сувише обећавате!

А када се Црнобрња, шеф кабинета председника Републике, након поделе високих одликовања, нашалио : „За тебе Рашета није остало ништа !“, фоторепортер му је хладно одговорио : „Ја сам то на време добио – у рату !“

Скромни Титов фотограф често је спавао у фото-лабораторији и хранио се с  војском, гардистима.

ИЗ „БОРБЕ“ НА ДЕДИЊЕ   Милош Рашета је рођен 30. јуна 1923. године у Великој Кикинди, а умро у Београду 14. јула 1996. године.У свом родном граду је завршио основну школу а затим дошао у Београд да учи фотографски занат у атељеу „Фото Урошевић“. За време Другог светског рата радио је код фотографа Лончаревића и Влаховића све док није одведен на присилан рад у Борски рудник. Затим је као борац Пете крајишке ударне дивизије учествовао на Сремском фронту и гоњењу окупатора све до ослобођења целе земље. Тада се демобилисао и почео да ради у „Борби“, а од 1948. године је лични фотограф председника Републике све до његове смрти. Као службени фотограф шефа државе путова је са Титом широм света, обишао преко педесет држава и бродом „Галеб“ прешао око сто хиљада наутичких миља, бележећи фото-камером Титове активности и тренутке одмора. Снимао је Конференције несврстаних земаља у Београду, Алжиру, Коломбу и Хавани. Није стигао да излаже своје радове на изложбама, али су му фотографије објављене у безброј светски најпознатијих новина, часиписа, публикација, књига, …Завршио је специјализацију за колор фотографију у Загребу и Швајцарској.

  Пише:  Боривој Миросављевић