Ljudi s tri oka(49):Vesna MARJANOVIĆ-DEMASKIRAN MIT O MASKAMA
Proučavajući maske, maskiranje i rituale kao deo našeg folklora, posebno u Vojvodini, muzejski savetnik-etnolog Vesna Marjanović svojim doktorskim radom razotkriva tajne narodnih običaja koje nisu ugasili ni bič božji ni mač pravde protutnjalih i pridošlih zakonodavaca
Iza svake maske je neki izazov. Ona omogućava čoveku da lakše iskaže ono što je latentno u njemu. Kad su u seoskom kolu maskirane mladeži upitali jednog mladića zašto se maskirao, on je najiskrenije, spontano, odgovorio:
– Kad nismo maskirani ustežemo se da priđemo devojkama, a kad smo sa maskom možemo neku i da štipnemo!
To dvojno lice čoveka, njegovu potrebu da se maskira, da pod maskom učestvuje u raznim ritualima, istraživala, je i zanimljivim fotografijama potkrepila, etnolog Vesna Marjanović, koja je svoj višegodišnji trud krunisala odbranjenom doktorskom disertacijom .
Riznica Vojvodine
Kao mlad etnolog Vesna Marjanović je svoj naučno-istraživački put započela, i na njemu istrajavala skoro dve decenije, u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Najviše je vremena provela na terenu, u vojvođanskim selima, sa notesom, olovkom, diktafonom i fotoaparatom u rukama.
Nikada neću zaboraviti razgovor s jednim zvonarom u manastiru,- priseća se naša sagovornica Vesna Marjanović.- Priča je tekla lepo sve dok nisam uzela beležnicu, da bih nešto zapisala. Kada je on video da držim olovku levom rukom, uzviknuo je: „Đavolja posla!“, smesta ustao i otišao. Njegova reakcija je bila u skladu s narodnim verovanjem da je sve desno pozitivno, dok leva strana pripada đavolu.
„Uža specijalnost“ Marjanovićeve, dok je radila u Muzeju Vojvodine, bili su običaji i društveni život naroda Vojvodine. Zato je najviše vremena provela istražujući običaje u seoskim sredinama i razgovorima sa starim ljudima koji su ih pamtili. Morala je da nauči lokalni govor, arhaizme, dijalekat ljudi s kojima je razgovarala da bi ih bolje razumela. Posebno je bilo teško u sredinama u kojima žive Rumuni, Mađari, Slovaci,…
Magistrirala je na temu „Tradicionalne dečje igre u Vojvodini“ i već tada se opredelila za doktorat „Maskiranje u ritualima stanovništva Srbije“ koji se bazira na njenim uspešnim istraživanjima u vojvođanskim selima i selima širom Srbije.
-Ovaj posao, koji nije lak, doneo mi je mnogo lepog. Stalno sam učila i saznavala nešto novo iz naše kulture i kulture drugih naroda. Nauka mi pruža široko obrazovanje i duhovno bogatstvo. Shvatila sam da ono što sam nasledila stalno treba da dopunjavam i na taj način ostavljam svoj pečat budućim generacijama, – zaključuje Vesna Marjanović.
Maske kao ventili
Studija o maski i maskiranju dr Vesne Marjanović obuhvata rituale u seoskim i gradskim sredinama, različite oblike karnevala i maškarada, kao i nov način komunikacije pod maskama.
-Maske i maskiranja nisu samo forme mišljenja, već su ono čime se misli. Zapad je masku razvio do perfekcije, kao sredstvo za prepoznavanje identiteta sredine u kojoj su one nastale, – veli Marjanovićeva i nastavlja:-Literatura i crkvena arhiva kažu da je bilo zabrana, smatrano je da maska i maskiranje vode u onostrani svet i da se maskirani ljudi nemoralno ponašaju. Maskiranje je bilo zabranjeno i posle Drugog svetskog rata, vlasti su to povezivale s crkvom. Ali za lokalno stanovništvo, u mestima u kojima se maskiranje održalo, bilo je važno da se taj ritual održi. Kad su maske prestale da budu deo rituala, postale su deo materijala za zabavu. Maske su svojevrstan ventil, služe da ljudi iskažu sve ono čime su nezadovoljni, što im smeta i da se ponovo vrate u svakodnevicu. Promena u izgledu pomaže ljudima da se oslobode svoje dvojne ličnosti, svoga ja koje je u svakodnevici potisnuto, a u prazničnom ili označenom vremenu pod maskama dozvoljeno.
Maskiranje je privlačno ljudima zato što ono simbolizuje nešto popularno, zajedničko i iznedreno iz individualnih folklornih formi. U savremenim maskiranjima razotrkriva se podudarnost sa drugim kulturama i vrlo lako se uočavaju slični oblici komunikacija među ljudima pod maskom. Maska se u tom kontekstu može tretirati i kao društveno prihvaćen nov identitet, poseban kodeks posmatranja i dobijanja određenih privilegija.
Prkos svim zabranama i progonima od strane crkve i pretnjama batinama od strane svetovne vlasti, u narodu se ipak igralo uz običaje o praznicima kao što je Nova godina ili kalenda, o Duhovima, Ivanjdanu, a zatim i uz radne svetkovine po završetku žetve, uz berbu, o svadbama,…Zabrane nošenja maski na neki način i danas postoje, no sve je više onih prilika koje se tolerišu i postavljaju u centar događanja, zabavu i opuštanje.
OD PEĆINE DO ASFLTA Maska u narodnoj tradiciji čini sastavni deo kulture svih naroda sveta. Njen nastanak, kao obredno-magijskog predmeta, ima duboke korene u najranijem periodu čovečanstva. Arheološka otkrića dokumentovala su postojanje maske na pećinskim crtežima gde se pojavljuju njeni različiti tipovi na životinjama. Od tada, pa do onoga što regustruje narodna kultura u kasnijim vremenima, proteklo je mnogo vremena, da bismo danas na masku gledali kao na moćno sredstvo zabave i potrebe čoveka da se predstavljanjem u nekoga, ili nešto drugo, bar za trenutak opusti i transformiše. BORBENI VLADIKA O koledarskim povorkama i igri koleda kod Srba, kao i nameri da se one „istrebe“ iz narodne prakse, saznajemo od Dositeja Obradovića koji je opisao borbu temišvarskog vladike protiv koledarskih igara: BATINOM NA KRALJICE Crkva je zabranjivala i druge rituale pod maskama, u prolećno-letnjem vremenu.Tako su se zabrane odnosile i na povorke poznate pod nazivom kraljica ili rusalija. Vuk Stefanović Karadžić pominje kako su sveštenici po Sremu, Banatu i Bačkoj progonili povorke kraljica. Piše i kako mu je u šišatovačkom prnjavoru jedna baba kazivala da je neki kaluđer iz manastira s batinom gonio i rasterivao kraljice među kojima je i ona bila. STRUKTURA MASKIRANJA Maske se dele na one koje se nose ispred lica i one koje pokrivaju lice-što čini novo lice, pa one u obliku klocalica, koje predstavljaju jelena, kozu, ovna, medveda, vuka, vola, zatim maske plašila, crnih lica, našminkanih lica, lica klovnova, s grotesknim izrazima, naglašenih noseva, izbačenih zuba, fantazijski likovi iz sveta folklora, bajki,…Prilikom maskiranja se koriste razni detalji kao što su aplikacije na kostimu,-konjski repovi, razni rogovi, goveđe žile, ćureće šije, šljokice, metalni privesci, ogledala,…
MASKE KAO OTKROVENJA Oto Bihalji Merin, naš poznati istoričar umetnosti i publicista, svojevremeno je zapisao: TATINA ŠKOLA Doktor Vesna Marjanović je rođena 18.jula 1954. godine u Zemunu. U rodnom gradu je završila društveni smer Zemunske gimnazije, a potom diplomirala, magistrirala i doktorirala na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskogm fakulteta Univerziteta u Beogradu. |
