LJUDI S TRI OKA(43): Dragan Kezmić – ŽIVOT KAO ILUZIJA

Dragan Kezmić grafičar iz Sremske Mitrovice, zaljubljenik fotografije, tragom svetlosti svojom kamerom beleži svoje likovne impresije koje prikazuje na izložbama u zemlji i svetu

Kažu da je fotografija iluzionistička veština ali onoga trenutka kada nastane slika, kao svedočanstvo ovekovečenog trenutka, ta iluzija postaje stvarnost, činjenica, dokumenat, dokaz, likovno delo, istorija. I sve to zajedno na do tada bezvrednom komadiću papira koji se za nekoliko trenutaka transformisao u vrednosno pismo, neprocenjivu poruku, nezamenjivu uspomenu, jednom rečju- b l a g o. Zato nije ni čudo što postoje tragači za tim blagom koje , poput arheologa, „iskopavaju“ svojim kamerama.

Bilo kuda Kezmić svuda

Foto, kino i video savez Vojvodine i njegove osnovne organizacije, u okviru njihovih redovnih delatnosti, povremeno su organizovali foto izlete sa zanimljivim destinacijama na kojima se mogu načiniti atraktivni snimci. Učesnici na tim izletima se menjaju ali ima i onih bez kojih su takve aktivnosti ljubitelja fotografije i filma skoro nezamislive. Dragan Kezmić, član foto kluba „Sirmijum“ iz Sremske Mitrovice godinama je stalni učesnik pohoda „iluzionista“ na padinama Fruške gore, Etno festivala „Paunovo pero“ u Gospođincima, krstarenju Carskom i Obedskom barom, Mostongom, Jegričkom, salašima, na Palićkom jezeru, Apatinskim ribarskim večerima,…
Šta je osnovni moto tih ljudi sa tri oka, koji neumorno tragaju za fotogeničnim motivima?
– I Gospod reče: neka bude svetlost! Poslušao sam ga i postao fotograf!,-kao iz puške odgovara na postavljeno pitanje neumorni Dragan Kezmić. Za njega kao da nema granica:održava stalnu vezu sa kolegama iz fotoklubova u gradovima širom nekadašnje Jugoslavije, učestvuje na izložbama u zemlji i inostranstvu, rado pisustvuje žiriranjima na svim izložbama, svečanim otvaranjima, stručnim skupovima, predavanjima, promocijama,…

Tragovi svetlosti i misli

– Zaljubljenik sam fotografije, bez ikakve rezerve,-konstatuje Kezmić i dodaje-Fotografijom se bavim isključivo iz ljubavi, a ne zbog profita ili takmičenja na izložbama. Zato i nisam opredeljen prema jednoj vrsti fotografije. Sve me zanima što je u vezi sa likovnim stvaralaštvom u oblasti fotografije. Privrženiji sam klasičnoj nego takozvanoj modernoj fotografiji, jer sve što je danas u modi ne mora biti moderno i sutra. Moda je prolazna, a neke stvari ostaju večito vredne i značajne.
Najzapaženiji Kezmićevi radovi su pejsaži i „lajf“ fotografije lukavo otrgnute iz svakodnevnog života, zatim portreti, etno-motivi i minijature na kojima dominiraju snimci lepo zapaženih detalja arhitekture, malog urbanizma i serije registrovane prilikom poseta naftonosnim poljima Vojvodine.
Takođe, zanimljive su i reportaže koje je Dragan Kezmić snimio na velikim narodnim zborovima, naročito na tradicionalnom susretu i takmičenju trubača u Guči gde je lucidno načinio paralele starih i novih generacija potvrđujući da su vredne fotografije čarobne zamke ljudske misli i da služe prosvetljavanju nepoznatog.

Piše: Borivoj Mirosavljević