ЉУДИ С ТРИ ОКА(43): Драган Кезмић – ЖИВОТ КАО ИЛУЗИЈА

Драган Кезмић графичар из Сремске Митровице, заљубљеник фотографије, трагом светлости својом камером бележи своје ликовне импресије које приказује на изложбама у земљи и свету

Кажу да је фотографија илузионистичка вештина али онога тренутка када настане слика, као сведочанство овековеченог тренутка, та илузија постаје стварност, чињеница, докуменат, доказ, ликовно дело, историја. И све то заједно на до тада безвредном комадићу папира који се за неколико тренутака трансформисао у вредносно писмо, непроцењиву поруку, незамењиву успомену, једном речју- б л а г о. Зато није ни чудо што постоје трагачи за тим благом које , попут археолога, „ископавају“ својим камерама.

Било куда Кезмић свуда

Фото, кино и видео савез Војводине и његове основне организације, у оквиру њихових редовних делатности, повремено су организовали фото излете са занимљивим дестинацијама на којима се могу начинити атрактивни снимци. Учесници на тим излетима се мењају али има и оних без којих су такве активности љубитеља фотографије и филма скоро незамисливе. Драган Кезмић, члан фото клуба „Сирмијум“ из Сремске Митровице годинама је стални учесник похода „илузиониста“ на падинама Фрушке горе, Етно фестивала „Пауново перо“ у Госпођинцима, крстарењу Цaрском и Обедском баром, Мостонгом, Јегричком, салашима, на Палићком језеру, Апатинским рибарским вечерима,…
Шта је основни мото тих људи са три ока, који неуморно трагају за фотогеничним мотивима?
– И Господ рече: нека буде светлост! Послушао сам га и постао фотограф!,-као из пушке одговара на постављено питање неуморни Драган Кезмић. За њега као да нема граница:одржава сталну везу са колегама из фотоклубова у градовима широм некадашње Југославије, учествује на изложбама у земљи и иностранству, радо писуствује жирирањима на свим изложбама, свечаним отварањима, стручним скуповима, предавањима, промоцијама,…

Трагови светлости и мисли

– Заљубљеник сам фотографије, без икакве резерве,-констатује Кезмић и додаје-Фотографијом се бавим искључиво из љубави, а не због профита или такмичења на изложбама. Зато и нисам опредељен према једној врсти фотографије. Све ме занима што је у вези са ликовним стваралаштвом у области фотографије. Приврженији сам класичној него такозваној модерној фотографији, јер све што је данас у моди не мора бити модерно и сутра. Мода је пролазна, а неке ствари остају вечито вредне и значајне.
Најзапаженији Кезмићеви радови су пејсажи и „лајф“ фотографије лукаво отргнуте из свакодневног живота, затим портрети, етно-мотиви и минијатуре на којима доминирају снимци лепо запажених детаља архитектуре, малог урбанизма и серије регистроване приликом посета нафтоносним пољима Војводине.
Такође, занимљиве су и репортаже које је Драган Кезмић снимио на великим народним зборовима, нарочито на традиционалном сусрету и такмичењу трубача у Гучи где је луцидно начинио паралеле старих и нових генерација потврђујући да су вредне фотографије чаробне замке људске мисли и да служе просветљавању непознатог.

Пише: Боривој Миросављевић