Ljudi s tri oka(36) – Mihajlo Cvik – NADRASTAO HORIZONT RAVNICE
Subotički hirurg dr Mihajlo Cvik posvećuje retke slobodne trenutke fotografskom stvaralaštvu, koje smatra veoma značajnim za opuštanje i iskazivanje svojih emocija
„Za mnoge od nas je fotografija vid odupiranja prolaznosti, pokušaj da joj se otme dragoceni trenutak ili potreba za dokazom da smo bili baš tu, na tom mestu, s nama važnim licima…Dokaz je tu, ali iluzija da se nešto može oteti vremenu nestaje. Nas onakvih više nema, često ni ljudi s kojima smo delili radosti i ushićenja…“
-zabeležio je magistar Vojislav Vasiljević, uz zaključak:
“Srećom postoje i oni za koje je fotografija miren s vremenom i sa sabom u njemu. Za njih je ona daleko više od dokaza ili dokumenta – trag koji se ne briše. Desi se to kad je fotografski aparat u rukama mudra i iskusna čoveka, čiji se unutrašnji svet neprestano usklađuje sa svetom prirode i društva“.
Izoštreno oko
Doktor Mihajlo Cvik, poznati subotički hirurg, jedan je od malog broja armije zaljubljenika u fotografiju koji je uspeo da prevaziđe stereotipe i zapaženim fotografskim kreacijama obezbedi mesto u samom vrhu vojvođanskih majstora fotografije.
Sve manje imam vremena za bavljenje fotografijom, ali je moja glava puna još „neokinutih“ slika.To je ono što ja zovem mentalno fotografisanje. Svaki vizuelni nadražaj kod mene inicira stvaranje nove fotografije. Najviše volim da se šetam sam i tragam za novim slikama. Više puta podignem aparat do oka sve dok ne budem sasvim zadovoljan onim što vidim kroz objektiv. Inače, mislim da je podjednako bitan svaki deo procesa u stvaranju fotografije – njen nastanak u glavi autora, ono što se dešava pred objektivom i kasnije u laboratoriji,
– veli doktor Cvik.
Na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, dr Cvik je prisutan već nekoliko decenija, sa fotografijama nastalim u trenucima opuštanja, između operacija i svakodnevnih borbi za živote teških bolesnika. To su, pre svega, neodoljivi motivi iz njegovog severnobačkog okruženja: salaši, žitna polja, palićki i ludoški biseri, bogata lepeza raznovrsnih oblaka nad ravnicom, usamljena stabla kao simboli borbe za opstanak, naftaški tornjevi koji izranjaju iz nepreglednih kukuruznih polja, neizostavne ptice ravnice, snežne arabeske i duge koje posle kiše krunišu sunce.
- Galeb
- Nevreme
- Zima u Subotici
Zanimljivi eksperimenti
Putujući po svetu, dr Cvik je svojim izoštrenim okom zapažao zanimljive motive i registrovao kamerom koja mu je bila nerazdvojini saputnik.Tako su nastale kolekcije posvećene Jevrejima i Arapima, fotografski esej o Veneciji i njenim gondolijerima i mnogi drugi. Poput vrsnog reportera, subotički lekar snima širom sveta isečke iz svakodnevnog života i stvara foto-roman koji se čita na svim jezicima, jer je napisan jezgrovitim jezikom fotografije. U centru autorove pažnje su pre svega ljudi, što čini specifičnu vrednost tih fotografija.
Međutim, on se time ne zadovoljava i hrabro se upušta u eksperimente, pravi zanimljive foto-grafike, koristi duge eksponaže da bi dočarao pokret, s kamerom roni u morske dubine i prikazuje nam mnogima nedostupan svet plavetnila i lepotica koje poput nimfi u njemu uživaju.
„Autor uspešno trasira vlastitu poetiku u svom i našem vremenu,
zaključuje likovni kritičar Bela Duranci, u tekstu objavljenom u katalogu samostalne izložbe dr Mihajla Cvika, održanoj u Galriji Gradske biblioteke u Subotici.
Mireći juče, danas i sutra u dugu „vremensku ekspoziciju“ prolaznosti, autor je odtrajavanje u ravnici ovekovečio optikom tehnike i senzibilitetom čoveka, pa je nadrastao žitom bremeniti horizont… Očiglednom ambicijom da ne hoda utabanim stazama autor, zagledan u neke druge prostore i mogučnosti, nudi nam eksponate koji zahtevaju kreativno „doslućivanje“ a ne puko čitanje.
KANDIDAT MAJSTORA FOTOGRAFIJE
Dr Mihajlo Cvik rođen je u Beogradu 26.novembra 1959.godine. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u Subotici, a diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Kao lekar specijalista, hirurg, zaposlen je u Medicinskom centru u Subotici. Još u osnovnoj školi počeo je da se bavi fotografijom uz oca koji je i sam zaljubljenik u fotografiju. Kada je posle mature dobio na poklon savremeni foto-aparat, nastavio je da se bavi tim hobijem još intenzivnije, pa je za vreme studija u Beogradu bio član Foto kluba PMF-a i postao zapažen izlagač fotografija na izložbama. Jedno vreme je svoje uspešne aktivnosti nastavio u Foto kino klubu „Branko Bajić“ u Novom Sadu a potom i Subotici, gde je bio osnivač čak tri amaterska foto-kluba. Imao je tri samostalne izložbe, u Subotici i Mađarskoj, učestvovao na više od 200 izložbi u zemlji i inostranstvu, nagrađivan je 60 puta, a najveće mu je priznanje Foto saveza Jugoslavije kojim je promovisan u kandidata majstora fotografije.