LJUDI S TRI OKA(31): Branislav Belobrk-VETAR JAČI OD TITA
Branislav Belobrk, novosadski slikar, grafičar i dizajner, uz pomoć fotografija poznatih ličnosti izrađivao je gigantska ulja na platnu, nekoliko puta veća od sadašnjih najvećih bilborda!
Na jednoj od klupa u centru Novog Sada, poređanih oko Miletićevog spomenika, nekoliko decenija zauzimao je svoje mesto penzionisani slikar Branislav Belobrk koji je proživeo 90 godina.
Mada je bio u poznim godinama s lakoćom se okretao kada bi naišla neka mlada i raskošna Novosađanka ili nepoznata gošća ovog grada.
– Što se okrećeš,stari!?- dobacuje mu jedan od mlađih penzionera.
– Ne zbog onoga što ti misliš! Ja sam umetnik, imam još dobre oči, pa moram da reagujem kad ugledam ovako lepu kruškastu figuru,-smireno bi odgovara slikar koji je u svojoj zbirci imao, između ostalih radova, izvanrednu kolekciju ženskih aktova urađenih u raznim slikarskim tehnikama.
Po nalogu Komiteta
Po završetku Drugog svetskog rata u našoj zemlji je formiran Agitprop-organizacija za agitovanje i propagandu u kojoj su našli zaposlenje i vrhunski slikari, fotografi i razne zanatlije. Oni su od partijskih Komiteta dobijali zadatke da organizuju razne mitinge, proslave, predizborne skupove, fiskulturne sletove, svečanosti povodom puštanja u rad novih privrednih objekata,…Trebalo je izgraditi i ukrasiti svečane tribine koje su morale da budu ukrašene zastavama, parolama, cvećem i slikama najpoznatijih aktuelnih političkih ličnosti:Lenjina, Staljina, Marksa, Engelsa, Tita, Kardelja,…
– U modi su bile gigant slike koje smo, relativno brzo, morali da izrađujemo sa malih fotografija. Naročito je bio zahvalan karakterističan lik Karla Marksa sa velikom bradom. Fotografije-uzorke, po kojima smo pravili velika platna, umbra, uljanim bojama, dobijali smo od naših kolega fotografa Silvestera Morea, Nikole i Kosovke Štikavac i drugih s kojima smo izvrsno sarađivali. Ja sam za takve potrebe izradio preko 200 Titovih i drugih portreta, veličine od jednog metra do najvećeg od 56 kvadratnih metara!-rekao nam je Branislav Belobrk evocirajući svoje uspomene iz vremena kada je pravio veće „bilborde“ od onih koji su poslednjih godina preplavili Novi Sad. Jedne godine, uoči proslave Dana mladosti, Titovog rođendana, preko tri sprata velike Tanurdžićeve palate u centru Novog Sada osvanula je ogromna Titova slika našpanovana konopcima. Atrakcija nije dugo trajala jer je dunuo snažan vetar i pocepao ogromno platno.
Robinzon Kruso iz Novog Sada
– Sa fotografima smo često sarađivali i kada je trebalo „retuširati“(skinuti sa fotografije) neke nepoželjne likove političara koji su „skrenuli sa linije“,-veli Belobrk. Dobijao je i takve poverljive zadatke mada nikada nije bio član Partije.- Sećam se da je sa nekih fotografija trebalo da se po nalogu UDB-e „izbrišu“ likovi visokih političkih funkcionera poput Milovana Đilasa, Stane Babivić, dr Blagoja Neškovića kao i Staljina kada je objavljena Rezolucija Informbiroa. Istovremeno sam dobijao i druge zadatke za izradu velikih slika sa malih fotografija.
Tako sam po nalogu dr Nade Micić Pakvor uradio čitavu izložbu na temu novorođenčadi, zatim za inženjera Đorđa Munka izložbu posvećenu bezbednosti u saobraćaju, a za svaki Prvi maj, Dan Republike, Dan ustanka, Dan mladosti i za svake izbore, sletove, sajmove imali smo pune ruke posla. Radili smo ne samo velike portrete nego i kompletne propagandne materijale:plakate, letke, prospekte, parole, dijapozitive za bioskope, značke, plakete, diplome, pehare, povelje,..Mnogo sam sarađivao sa kolegama Mišom Nedeljkovićem, Ljubišom Petrovićem, Vojom Terzićem, Josipom Esterom i drugima.
U slobodnom vremenu sam ,za svoju dušu, radio grafike sa novosadskim motivima, aktove, pejsaže i izlagao na brojnim izložbama širom sveta. Autor sam i jednog od naših prvih stripova,“Robinzona Krusoa“, kojeg je objavljivao naš prvi posleratni ilustrovani nedeljnik „Duga“, kao i naslovnih strana visokotiražnih romana „X-100“ koje je uređivao Mitar Milošević.
Zavoleo sam i fotografiju pa se na mnogobrojnim putovanjima po svetu nisam odvajao od kamere.
Pri snimanju nisam „škljocaroš“ jer se pridržavam svih pravila kompozicije. Sada sa uživanjem prelistavam albume s fotografijama i prisećam se prohujalog vremena.
SA ZAUSTAVLJENIM DAHOM  Branislav Belobrk , slikar-grafičar, rođen je u Sremskoj Mitrovici 8.jula 1920.godine. Detinjstvo je proveo u Dubrovniku, a potom se preselio u Novi Sad u kojem je završio Građansku školu i radio kao činovnik u Banskoj upravi. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Mihajla Petrova. Kao dizajner i grafičar bio je zaposlen u „Propagandi“, “Jugoreklamu“, “Dekoru“ i najduže „Novosadskom sajmu“. Zapažen je po originalnim idejnim rešenjima za sve vrste propagandnih materijala koja je ostvarivao nesvakidašnjom preciznošću, zaustavljanjem daha pri povlačenju odlučujućih poteza vrhom slikarske četkice. Ilustrovao je našu prvu Dečju enciklopediju, autor je logotipa mnogih firmi, manifestacija, festivala,… 
Dobitnik je niza nagrada i priznanja na izložbama i zemlji i inostranstvu, a na studijskim putovanjima je bio širom sveta i sa njih doneo pune albume zanimljivih fotografija. Jedan je od osnivača i doajena UPIDIV-a, Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine |