Људи с три ока(17): Јован Дејановић – СЛИКЕ РАДОСТИ И ПОНОСА
Јован Дејановић, један од најуспешнијих градоначелника Новог Сада, има у својим албумима много фотографија које сведоче о његовом значајном доприносу изградњи града, сусретима са великанима спорта, културе, естраде, неимарима, политичким лидерима широм света.
У нашој земљи не постоји Музеј фотографије, па се нико и не бави организованим чувањем вредних фотографија, које су најубедљивији сведоци минулих догађаја. Њихова судбина је препуштена појединим колекционарима и збиркама фотографија које су на маргинама активности класичних музеја. Породични албуми истакнутих личности нестају заједно с њима јер наследници најчешће немају слуха за „папире који им сметају у кући“. Такав је однос и многих музеја према породичним филмовима и албумима са фотографијама , за које најчешће „немају места у препуним депоима“. Тако су на градским депонијама завршиле и богате фототеке наших најистакнутијих фотографа, фото-репортера, љубитеља фотографије…Небрига према тој врсти заоставштина представља сурово брисање трагова о сопственом постојању.
Благо
– Да је неко организовано сакупљао фотографије из породичних албума познатих грађана Новог Сада, или само досадашњих градоначелника, већ бисмо имали занимљиву збирку, основ Музеја, али и најпоузданија сведочанства о развоју града – каже Јован Дејановић, један од најуспешнијих челника Новог Сада чије се заслуге за изградњу града и данас често спомињу. Те заслуге видљиве су и на фотографијама које Дејановић чува као највредније породично благо и с нескривеним поносом показује, пријатељима, а најчешће унуцима, албуме у којима су слике педантно поређане. Одвојене су чисто породичне фотографије које приказују породично стабло Дејановића. Добар део је снимао Јован са својом „ретином“ већ више од шест деценија, па је сачувао ликове својих предака, али и унучића који су му најмилији модели за снимање. Посебан албум пун је фотографија сниманих широм света на разним приватним и службеним путовањима.
– Стицајем околности, одмах после Другог светског рата постао сам секретар Покрајинског већа Народне технике у оквиру које је деловао и Фото-кино савез Војводине, па сам стекао неопходна знања за руковање фотографском техником. Од тада, па и сада, дружим се с мојом „ретином“ која ми је пружила неописиво задовољство. Створила ми је непроцењиво благо које ме, кад год прелиставам ове албуме с фотографијама, врати у прошлост и подсећа на дане младости, успеха и радости – вели Дејановић.
Непоновљиво
Изузетно вредна документација сачувана је у Дејановићевим албумима с фотографијама из времена када је био градоначелник Новог Сада. Многи сматрају да су то биле златне године развоја Новог Сада. Дејановић је још пре доласка на чело градске администрације (1974. године) био први човек новосадског Синдиката и један од иницијатора изградње палате Радничког универзитета. За време његовог градоначелниковања, Нови Сад је изградио низ фабрика, школа, Дом здравља, зграде Српског народног позоришта, Спенса, мост Слобода, шеталиште на обали Дунава…
– Имао сам срећу да све то буде изграђено у време моја два председничка мандата – објашњава Дејановић.
– Статус Војводине је тада омогућавао издвајање значајнијих средстава за изградњу, али је и учешће грађана у тим подухватима било изузетно значајно. Они су имали пристојне плате, мало је било незапослених, могли су да учествују у креирању инфраструктуре, преко самодоприноса су изражавали своје жеље и стање духа. Нико од мене није био срећнији оног дана када је цео град изашао на отворено шеталиште поред Дунава и када су процветале липе у Змај Јовиној улици. Прорадила су плућа Новог Сада.
„Радио сам са страшћу и безрезервно“, присећа се Дејановић.
На сачуваним фотографијама забележени су бројни сусрети Дејановића са истакнутим личностима, политичарима, спортистима, градитељима, естрадним звездама, уметницима…Почасно место припало је фотографијама на којима су снимљени сусрети са Јосипом Брозом Титом. Дејановић му је био домаћин приликом неколико посета Новом Саду, међу којима је и последња, када је с Титом и Јованком дочекао нову годину у Хотелу „Парк“, у друштву тамбураша легендарног Јанике Балажа.
|
ПОМОГАО „ЗЛАТНОМ ОКУ“  Јован Дејановић рођен је у Велебиту код Кањиже 15. јуна 1927. године. Основну школу завршио је у родном месту, а Индустријско-занатску школу, Средњу фискултурну и Вишу школу за организацију рада у Новом Саду. За време Другог светског рата, био је две године у логору у Мађарској и Аустрији. Као скојевац, наставио је после рата политичке активности и био биран на више одговорних функција. Био је градоначелник Новог Сада од 1974. до 1982. године, председник Сталне конференције градова Југославије, посланик Скупштине Војводине и Скупштине Југославије, председник Сталне конференције ССРН Југославије…Заслужан је за изградњу капиталних објеката у Новом Саду. Добитник је многих домаћих и иностраних признања међу којима су и Октобарска награда Новог Сада, златна медаља „Јован Ђорђевић“, француска Легија части…Фото-аматер је од 1950. године. Значајно је помогао организацији Народне технике и посебно Фото-кино клубу „Бранко Бајић“, организатору традиционалне изложбе фотографија „Златно око“.
|
пише: Боривој Миросављевић