LJUDI S TRI OKA (51): Zoran RAJIĆ- LEPOTANI MIRNIH VODA
Nesvakidašnja reprezentativna knjiga s neobičnom posvetom autora – tetki Vidi Matić, vaspitačici iz Omoljice!
Lovački savez Srbije svojevremeno je objavio knjigu poznatog novosadskog ornitologa, profesora Borisa Garovnikova, u kojoj autor između ostalog zaključuje: „ Ptice su oduvek izazivale radoznalost ljudi. To je i razumljivo, jer su okruženi pticama. Čovek ih je delio na korisne(koje je štitio i gajio) a štetočine je pokušavao da suzbije. Proučavajući prirodu, čovek saznaje koliko su ptice značajne. Nova saznanja pobuđuju još veći interes za ptice.“
Istraživač životinjskog sveta Zoran Rajić, stručnjak Beogradskog ZOO vrta, koga od milošte zovu „vrt dobre nade“ zbog posvećenosti i naučnog pristupa istraživanju i popularisanju flore i faune, u svom radu maksimalno koristi fotografsku tehniku. Tako su nastale kolekcije izvanrednih fotografija a potom i štampane fotomonografije „Beogradske šimpanze“, „Svet velikih čovekolikih majmuna“ i „Labudovi“, svetlopisna oda lepotanu i kralju mirnih vodotoka širom sveta.
„Bez ikakvih pretenzija, ali sa snažnim, celovitim i stručnim sadržajem, ova knjiga počinje da živi život i sigurno će biti dugovečna, jer će u svim redovima i aktivnostima vezanim za labudove biti referentno štivo“- zapisao je dr Predrag Simonović, recenzent, profesor Biološkog fakulteta, Beogradskog univerziteta. Istovremeno je profesorka dr Marijana Vučinić, s Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, konstatovala:
„Knjiga se odnosi na biološke osobine i život labudova. Autor je sadržinom obuhvatio sve vrste labudova, njihovu rasprostanjenost, staništa, stepen biološke ugroženosti, eksterijerne i kondicione osobine, način života, određene vidove ponašanja, reproduktivni potencijal, ishranu i život u antropogenim faktorom kontrolisanim uslovima. Posebna poglavlja knjige obrađuju značajne probleme koji se odnose na zdravstvenu zaštitu i rehabilitaciju labudova, kao i na trgovinu labudovima.“
Sam autor u uvodu svoje nesvakidašnje knjige piše da su „ labudovi, po svemu sudeći, ne samo najveće već i najlepše ptice među plovušama. Svojim zanimnjivim izgledom i gracioznim ponašanjem, oduvek su privlačili pažnju posmatrača i proučavalaca ptica. U predanjima su im dodeljena bogata sibolična značenja(između ostalog, simbol su ljubavi i plodnosti). O njima govore mnoge legende i i umetničke tvorevine, a na severnom nebu postoji čak i sazvežđe Labud.“
Šta iz ove korisne knjige možemo saznati?
Pre svega da labudovi nastanjuju prostore Evrope i Azije od Britanije i Irske,preko severnog dela Evrope i centralnog dela Azije, do istočnog dela Kine. Evropski labudovi zimu provedu u severnom delu Afrike i na Bliskom istoku. S proleća, kada počinje sezona parenja, vraćaju se „kući“.
Crvenokljuni labudovi su jedna od najvećih i najtežih vrsta ptica koje lete. Mužjak je malo krupniji od ženke i ima izraženiju veliku crnu izrasliku na kljunu. Labudovi imaju dugačak vrat, kratke noge i kljun nalik pačijem. Vrat je, kad su na vodi, najčešće u položaju graciozne krivine u obliku latinskog slova S. Labud može da ima oko 25000 pera. Težina im varira od 6 i po do 15 kilograma a zabeleženi su i primerci od 22 kilograma. Dužina crvenokljunog labuda iznosi 125 do 160 santimetara. Raspon krila mu je do 2 i po metra. Imaju dobar vid i sluh. Pri letenju mogu da postignu brzinu i do 90 kilometara na sat. Prosečan životni vek im je 11 godina ali ima slučajeva da su neki živeli i preko 40 godina.
Labudovi žive u parovima. Muškarci su uglavnom verni ženkama do kraja života. Agresivni su prema drugim krupnijim pticama, naročito u vreme parenja i gnežđenja. Dešava se da jedan mužjak ubije drugog u borbi za osvojenu teritoriju. Napadaju i ljude ako im priđu blizu. Hrane se, isključivo po danu, biljkama koje rastu u vodi ili blizu vode, insektima i ponekad sitnom ribom.Kad ih iznenadi velika hladnoća i smrznu staništa labudovi umiru uz čudne krike koji liče na zvuk zvona, nazvan „labudova pesma“.
Detaljno opisujući svih sedam vrsta labudova, autor konstatuje da se u našim krajevima najviše može videti crvenokljuni labud,kojeg najčešće zovu-labud grbac, najveći lepotan , kralj među labudovima. On znatno doprinosi bogatstvu biodiverziteta i prirodnim lepotama naše zemlje. Pretstavlja deo našeg prirodnog blaga pa je i zakonom zaštićen.-
– U praksi se,nažalost, često dešava da ljudi prekrše zakon koji se tiče zaštite labudova, a da za to ne snose odgovarajuće posledice- naglašava Zoran Rajić u svojoj knjizi.- Treba imati na umu da odnos prema labudovima i prirodi uopšte, mnogo govori o stepenu kulture, svesti i prosvećenosti stanovništva. Stoga apelujem da se stane na put pojedincima koji uništavaju gnezda labudova, kradu njihova jaja ili mladunce, teraju ih ili hvataju, a naročito onima koji ih ubijaju.
Najveći broj od preko 200 izvanrednih fotografija u divnoj knjizi snimio je autor Rajić a u realizaciji ovog značajnog projekta pomogli su mu svojim radovima i autori iz Vojvodine: Svetlana Kotelkova(snimcima labudova kod Mosta Slobode u Novom Sadu, sa Dunava kod Banoštora i Beočina), Katarina Paunović(snimcima nov osadske porodice labudova i crvenokljunog labuda iz Kovilja), Nenad Spremo(fotografijama jata crvenokljunih labudova kod Apatina), Jaroslav Pap (fotografijama labudova kod Novog Sada), Dragan Bosnić (sa fotografijama labudova ispod Fruške gore i na Tikvari kod Bačke Palanke), Stefan Škorić (snimci na Dunavu kod Bačke Palanke), Jožef Gergelj( labudovi snimljeni na Palićkom jezeru i u Futoškom ribnjaku), Aleksandar Milutinović(snimcima iz Zoološkog vrta u Kolutu), Milan Živković( fotografijama Labudovog okna kod Banatske palanke) i Borivoj Mirosavljević( snimcima labudova na Dunavu i Ohridskom jezeru).
Kad smo autora ove nesvakidašnje vredne knjige upitali šta ga je motivisalo da je posveti „svojoj tetki Vidi Matić“, Zoran Rajić nam je objasnio“:
– Tetka Vida je rođena sestra mog oca. Rajići su Banaćani iz Dolova i Omoljice u kojoj je tetka rođena 1930. godine. Postala je vaspitačica, ali u svom braku nije imala dece. Sva se posvetila struci i društveno-političkom radu, postavši direktor dečjih ustanova u Vršcu, Pančevu, Zrenjaninu i drugim mestima u Banatu. Neizmerno je volela decu. Baš kao što labudovi vole svoje labudiće. Moja posveta je samo delić priznanja ženi koja je to zaslužila samopregornim i požrtvovanim radom“.
S KAMEROM U ZOO VRTU Zoran Rajić je rođen 1970. godine u Zemunu. Po obrazovanju je master ekolog, u Beogradu je završio srednju Hemijsku školu i Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine. Zaposlen je u Zoološkom vrtu grada Beograda od januara 1989. godine na poslovima nadzornika. Direktno je zadužen za poslove organizacije i sprovođenja radnih zadataka koji se tiču nege primata. Zadužen je za rad sa volonterima Vrta, bavi se pisanjem, fotografisanjem i video-zapisima. Predsednik je Zoološkog društva Srbije.
Autor je knjiga Svet velikih čovekolikih majmuna (2001), Beogradske šimpanze (2007) i Labudovi – Swans (2015). Koautor je knjiga Kroz Beogradski zoološki vrt (2005,2011. i 2015) . Prvi je saradnik na pisanju knjige Beogradski zoološki vrt od 1936. do 2010. godine (2010). Fotografijama je zastupljen uvećem broju knjiga. Dobitnik je nagrade Majskog konkursa ’86. Turističkog društva Zemun (1986), Hemijsko-tehnološko prehrambenog obrazovnog centra (1987), Gradske konferencije saveza socijalističke omladine Beograda (1987), KSSOJ-a, PKSSOK-a i lista Mladost (1987), Primeran vojnik (1990), i mnogih drugih. Nosilac je zvanja Počasnog majstora džudoa Veteranske džudo asocijacije Srbije (2010), priznanja za životno delo Sveslovenskog književnog društva (2014), zahvalnica Slovačkog kulturno-prosvetnog društva Šafarik, Dobanovci (2015), Gradske biblioteke Pančeva (2015), Saveza izviđača Beograda (2018) i priznanja za izuzetne zasluge Zadužbine Zdravko V. Gojković (2018).
|