Људи с три ока (41): Др Јасна Јованов-СЛИКАРКА ВАСКРСЛА ФОТОМОНОГРАФИЈОМ
Доктор ликовне уметности Јасна Јованов, с фотомонографијом и изложбом о сликарки Даници Јовановић из Бешке, стигла до ласкавог признања струке-најбољег кустоса године у Србији
Мада је широм света равноправна, а често и супериорна над осталим ликовним дисциплинама фотографија у нашој земљи још није изборила место које јој припада међу осталим делатностима у култури. Успела је, формално , да избори равноправно место у Закона о култури , али је и даље на маргинама друштвене бриге о култури.
Међутим,пракса показује да се више нити један озбиљнији пројекат у култури не може реализовати без фотографије.
Признање
Доктор Јасна Јованов, историчар уметности, директор Спомен збирке Павла Бељанског у Новом Саду, проглашена за најбољег кустоса године у нашој земљи, отворила је врата фотографији у институцији на чијем је челу и то објашњава:
-Онај срећни човек који је пронашао чаробну кутију, у којој настају фотографије, сигурно није ни слутио какав ће све значај она имати. Без фотографије се данас живот не може замислити. Тога многи још нису свесни, па се питам: каква је судбина милиона фотографија снимљених на туристичким путовањима, позоришним представама, спортским утакмицама, политичким и другим скуповима, забавама, рођенданима, свадбама,…? Фотографија је нешто веома јавно, то је слика догађаја, али може бити и интимна, приватна. Али, без обзира на њен карактер ми имамо обавезу да је поштујемо, чувамо, негујемо. Била она уметничка или документарна, назовимо је како хоћете, фотографија мора да добије своје место у нашем окружењу, да добије своје албуме, књиге, изложбе, галерије, музеје,…
Фотографија је нешто веома крхко. Данас, када постоје рачунари, када се све више снима дигитално и то после чува у комјутерима, нико нам не може гарантовати да ће то бити трајно сачувано, да ће преживети сва искушења пред којима се налазимо. Неопходно је да се обезбеде сигурнији начини заштите свега онога што се снима, без обзира како су ти записи настали и чему су намењени.
Примена
Јованова не пружа фотографији само вербалну подршку. Она учествује на промоцијама књига и фотомонографија, пише ликовне критике, текстове у каталозима, отвара изложбе фотографија и врата најбољим фотографијама у галеријама и музејима. Награду Националног комитета ИКОМ-а Србије за кустоса године добила је за изложбу“Даница Јовановић:страсно заљубљена у сликарство“ са лепим каталогом и сјајном фотомонографијом посвећеној наведеној сликарки из Бешке. Пројекат је резултат вишегодишњег истраживања које је васкрсло из заборава хероину Даницу, младу сликарку, чији су живот прекинули пушчани меци на стрељању патриота испод зидина Петроварадинске тврђаве 1914. године. Студиозно истраживање Јасне Јованов резултирало је занимљивом изложбом недовољно познате војвођанске уметнице, на којој су приказани не само њени прикупљени радови него и рариретна документа која осветљавају живот Данице Јовановић(Бешка,1886-Петроварадин,1914). Међу њима веома значајно место имају незамењиве оригиналне фотографије које обогаћују фотомонографију објављену у едицији „Жене у српској уметности“.
| МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНЕ СТУДИЈЕ
Доктор Јасна Јованов је рођена 1952. године у Новом Саду. У родном граду је завршила основну школу и гимназију а студирала је и магистрирала на Филозофском факзултету у Београду. Први доктор из области историје ликовне уметности у Војводини постала је у Новом Саду након одбране тезе у Центру за интердисиплинарне и мултидисциплинарне студије Универзитета у Новом Саду. Била је кустос Галерије Матице српске у Новом Саду, самостални галериста, ликовни критичар , истраживач и преводилац. Од 1999. године руководи Спомен збирком Павла Бељанског а ангажована је и као предавач историје уметности. Континуирано пише ликовне критике и есеје са тематиком из области ликовних уметности, дизајна, фотографије и културног туризма, које објављује у штампи, радио и телевизијским емисијама. Пише сценарија за серију „Простори барока“ и преводи текстове из историје и теорије уметности и белетристике. |
Пише: Боривој Миросављевић