Ljudi s tri oka (37) – Petar Dobromirov – PORODIČNO BLAGO
Petar Dobromirov, nekadašnji sportski šampion iz Novog Sada, danas kao penzioner često uživa u fotografijama sačuvanim u porodičnom albumu, koji dopunjava svojim snimcima brojne unučadi
U vreme ratnih sukoba, kada ljudi beže u skloništa ili zbegove, nose sa sobom samo ono što im je najdraže. Pokazalo se da je među tim najvrednijim stvarima i porodični album sa fotografijama.
U novosadsku Foto galeriju navratio je jedan izbeglica iz sela u okolini Čapljine i ispričao zanimljivu priču. Uoči okršaja u Hercegovini, početkom devedesetih godina, bio je primoran da napusti svoj dom i utočište potraži u Novom Sadu. Poneo je samo najnužnije stvari, a veliki album sa porodičnim fotografijama ostavio je kod suseda koji nije morao da napusti kućno ognjište. Progonjeni su stradali, a njihovi likovi ostali su sačuvani na fotografijama.
Desetak godina kasnije, kada su se stišali ratni okršaji, doseljenik u Novi Sad se vratio na zgarište svoje kuće. Nije našao više ništa osim porodičnog albuma ostavljenog kod suseda. Sada sa svojim najmilijima, kojih više nema, povremeno razgovara listajući porodično blago-album s fotografijama.
- Šampion
- Dućan
- Laskola
- Škola
Miraz
Građevinski tehničar Petar Dobromirov iz Novog Sada samouki je foto-amater, još iz vremena kada je pohađao srednju školu, a foto-aparat je znalački koristio i u svojoj struci, beležeći stare objekte uoči rušenja i nastajanje novih koje je gradio. Porodični album s fotografijama u njegovoj kući ima počasno mesto i često se prelistava s unucima, koji preko fotografija upoznaju svoje pretke. Posredstvom sjajne fotografije nastale dvadesetih godina prošlog veka, upoznali smo lik Petrove majke Jelene koja je u svojim rodnim Gospođincima, pre nego što se udala za trgovca u Novom Sadu, pohađala kurs za krojačice. Sačuvana je i zajednička fotografija devojaka koje su tada bile na besplatnom Singerovom tečaju.
– Mama mi je svojevremenopričala da je za mnoge devojke taj kurs bio veoma značajan u životu. Onima kojima su roditelji, nakon završetka kursa, kupili šivaće mašine bilo je lakše da se udaju jer su za miraz nosile „singerice“ , a i mladoženje su birale mlade koje umeju da šiju i tako uštede deo porodičnog budžeta. Meni i bratu je naša majka dugo šila sve što nam je bilo potrebno. Pred kraj Drugog svetskog rata, mama je kupila u Buhmilerovoj radnji, u nekadašnjoj Željezničkoj ulici, najveću crvenu nemačku zastavu: kod kuće je prekrojila, oparala i izbacila nacistička obeležja, a potom sa svojom drugaricom Jelicom Habijan ubacila na zastavu komunističke simbole – petokraku, srp i čekić, i s barjakom dočekala oslobodioce, partizane i Ruse- objašnjava Dobromirov.
Rakovac
U porodičnom albumu Dobromirovih našu pažnju privukla je lepa fotografija fruškogorskog sela Rakovac koje je u Drugom svetskom ratu neprijateljska „handžar divizija“ spalila i do temelja uništila. Na slici se vidi živopisno selo sa čuvenim manastirom u kojem je svojevremeno negovana resavska škola, gde su prepisivane retke crkvene knjige. Otac Pertra Dobromirova je bio trgovac mešovitom robom, pa je jedno vreme imao u Rakovcu svoju radnju. U tom selu su imali i rođake.
Fotografiju je sačuvala tetka Gordana Đuričić, koja je zajedno sa celom porodicom stradala u zapaljenom Rakovcu,
rekao nam je Dobromirov.
Neki od naših rođaka su zapaljeni u stogovima sena, a sve kuće su do temelja uništene zajedno s manastirom. Zahvaljujući ovoj sačuvanoj fotografiji, možemo sagledati kakav je zločin učinjen uništavanjem ove lepote , a ona nam može pomoći pri rekonstrukciji manastira i revitalizaciji nekih drugih vrednosti Rakovca i njegove okoline.
Šampion
Petar Dobromirov rođen je 26.decembra 1932. godine u Novom Sadu, na Limanu. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i Srednju građevinsku tehničku školu, a potom je studirao arhitekturu u Beogradu. Uspešno se bavio sportom u Kajakaškom klubu „Galeb“, pa je bio višestruki državni šampion u kajaku dvojcu sa Đorđem Vuksanom i, kao reprezentativac Jugoslavije, učesnik na Svetskom prvenstvu u Makonu u Francuskoj 1954. godine. Ceo radni vek proveo je u Zavodu za izgradnju grada Novog Sada na poslovima tehničke pripreme i projektovanja, a imao je i svoj projektni biro „Arhitekt“. Fotografisao je sve faze izgradnje novih objekata, zatim zanimljivosti sa putovanja širom sveta, a sada najradije snima svoje unuke.