Људи с три ока (37) – Петар Добромиров – ПОРОДИЧНО БЛАГО
Петар Добромиров, некадашњи спортски шампион из Новог Сада, данас као пензионер често ужива у фотографијама сачуваним у породичном албуму, који допуњава својим снимцима бројне унучади
У време ратних сукоба, када људи беже у склоништа или збегове, носе са собом само оно што им је најдраже. Показало се да је међу тим највреднијим стварима и породични албум са фотографијама.
У новосадску Фото галерију навратио је један избеглица из села у околини Чапљине и испричао занимљиву причу. Уочи окршаја у Херцеговини, почетком деведесетих година, био је приморан да напусти свој дом и уточиште потражи у Новом Саду. Понео је само најнужније ствари, а велики албум са породичним фотографијама оставио је код суседа који није морао да напусти кућно огњиште. Прогоњени су страдали, а њихови ликови остали су сачувани на фотографијама.
Десетак година касније, када су се стишали ратни окршаји, досељеник у Нови Сад се вратио на згариште своје куће. Није нашао више ништа осим породичног албума остављеног код суседа. Сада са својим најмилијима, којих више нема, повремено разговара листајући породично благо-албум с фотографијама.
- Шампион
- Дућан
- Ласкола
- Школа
Мираз
Грађевински техничар Петар Добромиров из Новог Сада самоуки је фото-аматер, још из времена када је похађао средњу школу, а фото-апарат је зналачки користио и у својој струци, бележећи старе објекте уочи рушења и настајање нових које је градио. Породични албум с фотографијама у његовој кући има почасно место и често се прелистава с унуцима, који преко фотографија упознају своје претке. Посредством сјајне фотографије настале двадесетих година прошлог века, упознали смо лик Петрове мајке Јелене која је у својим родним Госпођинцима, пре него што се удала за трговца у Новом Саду, похађала курс за кројачице. Сачувана је и заједничка фотографија девојака које су тада биле на бесплатном Сингеровом течају.
– Мама ми је својевремено причала да је за многе девојке тај курс био веома значајан у животу. Онима којима су родитељи, након завршетка курса, купили шиваће машине било је лакше да се удају јер су за мираз носиле „сингерице“ , а и младожење су бирале младе које умеју да шију и тако уштеде део породичног буџета. Мени и брату је наша мајка дуго шила све што нам је било потребно. Пред крај Другог светског рата, мама је купила у Бухмилеровој радњи, у некадашњој Жељезничкој улици, највећу црвену немачку заставу: код куће је прекројила, опарала и избацила нацистичка обележја, а потом са својом другарицом Јелицом Хабијан убацила на заставу комунистичке симболе – петокраку, срп и чекић, и с барјаком дочекала ослободиоце, партизане и Русе- објашњава Добромиров.
Раковац
У породичном албуму Добромирових нашу пажњу привукла је лепа фотографија фрушкогорског села Раковац које је у Другом светском рату непријатељска „ханџар дивизија“ спалила и до темеља уништила. На слици се види живописно село са чувеним манастиром у којем је својевремено негована ресавска школа, где су преписиване ретке црквене књиге. Отац Пертра Добромирова је био трговац мешовитом робом, па је једно време имао у Раковцу своју радњу. У том селу су имали и рођаке.
Фотографију је сачувала тетка Гордана Ђуричић, која је заједно са целом породицом страдала у запаљеном Раковцу,
рекао нам је Добромиров.
Неки од наших рођака су запаљени у стоговима сена, а све куће су до темеља уништене заједно с манастиром. Захваљујући овој сачуваној фотографији, можемо сагледати какав је злочин учињен уништавањем ове лепоте , а она нам може помоћи при реконструкцији манастира и ревитализацији неких других вредности Раковца и његове околине.
Шампион
Петар Добромиров рођен је 26.децембра 1932. године у Новом Саду, на Лиману. У родном граду завршио је основну школу и Средњу грађевинску техничку школу, а потом је студирао архитектуру у Београду. Успешно се бавио спортом у Кајакашком клубу „Галеб“, па је био вишеструки државни шампион у кајаку двојцу са Ђорђем Вуксаном и, као репрезентативац Југославије, учесник на Светском првенству у Макону у Француској 1954. године. Цео радни век провео је у Заводу за изградњу града Новог Сада на пословима техничке припреме и пројектовања, а имао је и свој пројектни биро „Архитект“. Фотографисао је све фазе изградње нових објеката, затим занимљивости са путовања широм света, а сада најрадије снима своје унуке.