Ljudi s tri oka (27): Borivoj Gagić – ČOVEK PTICA
Novosađanin Borivoj Gagić, doajen vazduhoplovstva u našoj zemlji i pri kraju desete decenije života rado i često se vinuo i plave visine.
Pedantni enciklopedisti su zabeležili da je „vazduhoplov svaka sprava (aparat) koja se dinamički ili statički održava i kreće u vazduhu. Ima ih težih od vazduha, koji se u njemu održavaju kretanjem: avion, jedrilica , helikopter, žiroplan , helikostat, raketa, …“ Svi su nastali kao vekovna želja čoveka da se u letu pridruži pticama. Takvu želju imala je i grupa mladih Novosađana koja je pre devet decenija, poput Ikara, prvi put u Novom Sadu, poletela jedrilicom sa ledine kraj puta za Temerin. U njoj se nalazio i Borivoj Gagić koji je sačuvao u svom foto-albumu fotografije ovog značajnog poduhvata.
Entuzijazam
– Još kao klinac sam s uživanjem posmatrao let ptica, a potom se divio prvim avionima. Poželeo sam da budem pilot ali me na regrutaciji nisu primili jer sam već bio oženjen! Zanimanje pilota je tada bilo vrlo riskantno, dešavale su se često havarije aviona, piloti su ginuli, pa država nije htela da ima mnogo pilota jer ju je zakon obavezivao da se stara o porodicama poginulih,- ispričao nam je Gagić svoj prvi neuspeli pokušaj da se domogne plavih visina, a potom je nastavio svoju priću:
– Iz inata sam želeo da poletim. Sa grupom entuzijasta osnovao sam 1938.godine u Novom Sadu našu prvu jedriličarsku grupu „Orao“. Vođa grupe je bio Rastko Šilić, a mene su izabrali za sekretara. U Gundulićevoj ulici, kod Vase Lućića, sami smo napravili jedrilicu i 6.septembra izveli prvi let na Širinama, pored puta za Temerin. Tu je sada Kanal D-T-D. Do poletišta smo odneli jedrilicu na rukama. Devet ljudi je držalo letilicu kao jaje na dlanu. Prvi se prijavio da poleti Aleksandar Mudrinski, koji je već ranije upravljao avionom. Letilicu bez motora je pomoću čeličnog užeta „povukao“ snažan fiksiran automobilski motor. Let Mudrinskog je bio kratak ali uspešan pa smo svi bili oduševljeni. Posle njega poleteo je, takođe uspešno, pilot Rastko Šilić, a zatim sam ja došao na red, kao prvi samouki letač. Niko nije bio srećniji od mene u trenutku kada sam osetio da letim bez motora!
Čim se pročulo za uspeh jedriličarske grupe „Orao“ stigla je ponuda, koja je odmah prihvaćena, da se grupa jedriličara pripoji oblasnom Aeroklubu Novi Sad koji je obuhvatao i Osijek i Beli Manastir.
Značka
– Znalo se, uoči Drugog svetskog rata, da su Nemci kroz rad jedriličara školovali buduće pilote.To je bio i jedan od naših zadataka pa smo uz pomoć države brzo stekli veći broj jedrilica i jedriličara. Među njima su bili Milan Kaćanski , Bora Mišković i drugi koji su vrlo brzo učestvovali u ratu.
Svečanom krštenju naših jedrilica, 22.septembra 1940. godine prisustvovao je i Dragiša Cvetković, tadašnji predsednik, sa članovima vlade. Pred izbijanje rata imali smo i najbolju jedrilicu na svetu „Delfin“, ali je sve to u ratu uništeno,- objašnjavao nam je Gagić, koji se i u poznoj starosti sećao svih detalja iz mladosti. Okupator je ostavio pet jedrilica, tipa „Cimbora“, u Bačkom Gradištu a Gagić ih je odmah po oslobođenju zemlje prebacio na vojni arodrom koji se nalazio kod Ečke. Na veliko iznenađenje saveznika, ruskih pilota,Gagić je poleteo jedrilicom-bez motora, pomoću čeličnog užeta.
– Već u januaru 1945. godine učestvovao sam u formiranju vazduhoplovnog centra za obuku u Vršcu, a kasnije i obnavljanju Aero kluba u Novom Sadu. Stalno sam leteo jedrilicama, učestvovao na takmičenjima i osvojio srebrnu značku. Pre toga sam morao da postignem apsolutnu visinu od 1.ooo metara, da letim pet sati bez ičije pomoći i da preletim najmanje pedeset kilometara. U martu 1949. sam se pet sati smrzavao leteći iznad Vršačkog brega a razdaljinu od 50 kilometara sam postigao na relaciji Novi Sad-Borovo, leteći nemačkom jedrilicom „Kranih“. Zlatnu značku nisam osvojio jer mi nedostaje prelet od 300 kilometara.
I na domaku svog stotog rođendana, Borivoj Gagić uspešno je leteo „rodom“.
– Imao sam malo problema sa vidom, ali sam sredio oči pa jedva čekam da ponovo poletim. Leteti bez motora je savršenstvo koje se ne može opisati!-s ushićenjem je pričao novosadski Ikar,a na pitanje,zašto više voli jedrilicu od aviona, šeretski odgovara:- Zato što je ona ženskog roda!
PEDAGOG  Borivoj Bora Gagić je rođen u Beodri(Novom Miloševu) 31.decembra 1910.godine. Kao „Privrednikov“ pitomac završio je u Novom Sadu mašinski zanat, a diplomirao u Srednjoj mašinskoj školi u kojoj je odmah zadržan za nastavnika a kasnije je postao i njen direktor. Osnivač je i dugogodišnji direktor Hemijsko-tehnološke škole u Novom Sadu. Kao srednjoškolac zainteresovao se za fotografiju, a jedno vreme je igrao fudbal u „Vojvodini“. Svoju veliku ljubav prema vazduhoplovstvu iskazao je ne samo kao jedan od prvih Novosađana koji se vinuo u vazduh jedrilicom, nego i kao takmičar i organizator. Završio je kurs za instruktore letenja u Vršcu, motornu pilotažu je položio 1950. godine, bio je tri godine probni pilot fabrike aviona „Jastreb“, više godina član Vazduhoplovnog saveza Vojvodine. Mnogi naši poznati vojni i civilni piloti prošli su obuku kod sjajnog učitelja Borivoja Gagića. |