Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури
Јавна расправа о предлогу закона о култури одржана је почетком априла у Скупштини Војводине. Тим поводом се огласило Друштво новинара Војводине, а радну групу су чинили чланови Боривој Миросављевић, мајстор фотографије и Жељко Савић, мастер културолог, потпредседник Друштва новинара Војводине. У прилогу можете погледати званичан документ који је послат Министарству културе и информисања Републике Србије.
Предмет: Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о култури
Поводом презентације Нацрта закона о изменама и допунама Закона о култури Србије веома нас је изненадио несувисли предлог да се из постојећег Члана 8. важећег Закона о култури Републике Србије, код набрајања „културних делатности“ у ставу 8. избрише фотографија.
То се предлаже без икаквог образложења(!) уз виртуелну претпоставку да је фотографија све присутнија у „ликовној, примењеној, визуелној и другим уметностима, аудио-визуелном и дигиталном стваралаштву и мултимедији“ који држе своје позиције на листи „области културне делатности“.
Сматрамо да је недопустиво брисање речи фотографија.
Образложење:
Фотографија је утемељена у све поре, не само културе, него и целокупног нашег живота да је крајње непромишљено њено стављања на маргине Закона који би без ње био бесмислен. Било би паметније да се што пре донесе и посебан Закон о фотографији јер су се и за то већ давно стекли потребни услови.
Све до 2009. године фотографија у нашој земљи била је ван закона. Посленици у овој области успели су да се изборе за њено заслужено место у актуелном Закону о култури Републике Србије, на основу амандмана који су 25.маја 2009. године републичкој Скупштини заједнички поднели: Фото савези Југославије, Србије и Војводине, Удружење ликовних уметника и дизајнера примењених уметности Србије, Национални центар за фотографију Србије, УНС-Удружење новинара Србије, Асоцијација медијских фотографа Србије, Редакција часописа „РЕ ФОТО“ и Удружење самосталних уметника фотографије Србије.Уважавајући мишљење струке посланици су једногласно прихватили амандман, па је фотографија заслужено и на најлегалнији начин заузела своје место у новом Закону о култури Републике Србије. Истине ради, треба рећи, да је амандманом тражено да се у Закон унесе само једна реч-фотографија, а да су у коначном тексту Закона објављеног у Службеном листу одштампане две речи –уметничка фотографија. На то нико до сада није реаговао иако додата реч „уметничка“ у великој мери ускраћује немерљиви делокруг и несумњиво неограничену моћ медијафотографија. Она јесте и уметност, али и уметност изнад свих уметности! Стручњаци су у протекла два века покушавали да дају дефиницију па су се изгледа, након силних мудровања, сложили да је најкраћа и најбоља дефиниција- ФОТОГРАФИЈА ЈЕ СЛИКА ! Да су знали за ову дефиницију, коју је изрекла ученица првог разреда београдске основне школе, а потом прихватили је и најугледнији професори историје уметности Београдског универзитетата,кројачи Закона о култури Републике Србије, вероватно би устукнули при нападу маказама на величанствену фотографију. Несхватљиво је да неко атакује на један од највећих проналазака светске науке и оспорава му место у нашем закону о култури! Можда ту треба тражити и кривце што Србија, једина у Европи, још нема Музеј фотографије! Ваљда ће и тај проблем бити решен, јер је отварање Музеја фотографије зацртано у недавно усвојеној Платформи развоја културе Србије. Уколико фотографију избацимо из Закона о култури онда је доведен у питање и пројекат Музеја фотографије за који би Нови Сад требало да је најзаинтересованији јер већ располаже богатим музејским фондовима и у сваком случају има значајан фотографски педигре. Овде је реч о историји и фотографији сведоку времена. Да није сачуваних фотографија Анастаса Јовановића на којима су портрети његових савременика, данас не бисмо имали представу о светлим ликовима српске културе, попут Вука, Његоша, Бранка, Милице и других. Ту је и сачувана оригинална дагеротипија, најстарија идентификована фотографија Србина из Сремских Карловаца. Све то расуто благо није под окриљем Закона у којем би фотографија требало да има почасно, истакнуто место, а не да се бори за опстанак. Најстарија фотографска артефакта љубоморно се у свету чувају у сефовима и на познатим аукцијама постижу астрономске цене веће него дела најчувенијих уметника!
У свим информацијским токовима фотографија заузима такву доминантну позицију да је без ње немогуће замислити било какву размену или проток информација. У тренутку када наша земља чини напоре да одржи високо место на мапи светске електронске индустрије, у којој баш фотографија у свим дигиталним облицима решава највеће проблеме, некоме је пало на памет да је избрише из закона о култури! Зар наука није део културе? Данас нема научних истраживања без фотографије. Она помаже човеку да истражује и тамо где његова нога још није стигла, у свемиру, у највећим морским дубинама, у човечјем организму,…Констатовано је да само медицинска фотографија има седамдесетак врста фотографског деловања!
Цео информациони систем је заснован на фотографији заступљеној у њеним разним облицима. Без фотографске слике нема телевизије, нема кинематографије, нема интернета,нема поштанског и другог саобраћаја, контроле на путевима и царинама,…
Једноставно, нема нам више живота без слике, односно фотографије. Од малих ногу се деца везују за видео игрице,…А кад се мало замислимо, долазимо до закључка да нам је свима слика највернији пратилац кроз цео живот, који почиње првим зраком светлости који угледaмо приликом рођења и завршава се кад тај зрак, светлопис, нестане на крају. Човек није свестан да је од рођења у поседу две најсавршеније камере,два ока, који га сликом воде кроз живот. Да је свестан сигурно би било мање „неспоразума“ као што је овај око места слици, односно фотографији, у Закону о култури Републике Србије. Можда је сада и тренутак да се позабавимо питањем: шта је прави разлог атаковања на фотографију?Да ли је у питању чисто бирократска рачуница: да се смањи број корисника буџета и тако повећају средства за плате; или жеља да корисници фотографских услуга могу да их користе без плаћања накнада за ауторске хонораре.Неки лов у мутном је на видику, ако фотографија остане без законске заштите.Надамо се да до тога неће доћи и да посланици у Скупштини неће бити преведени жедни преко воде.
Кројачи Закона упорно игноришу фотографију, као законску категорију, па од дрвета не виде шуму, или не схватају непроцењиву моћ човечјег ока, непревазиђеног ствараоца слике, односно фотографије, без које нема комуникације у свим сферама савременог и будућег живота.
Говор потпредседника ДНВ у Скупштини Војводине
Текст: Боривој Миросављевић, мајстор фотографије
