ULOGA KULTURE PRESUDNA U VREME KORONA VIRUSA

Epidemijom virusa korona pogođene su sve oblasti ljudskog života, te tako nije izuzeta ni kultura. U Srbiji, ali i u celom svetu otkazane su ili se otkazuju filmske projekcije, pozorišne predstave, likovne izložbe, muzički koncerti, promocije novih umetničkih dela, književni sajmovi i festivali. Zatvaraju se čak i biblioteke, galerije i muzeji.

Mnogi umetnici kojima je u osnovi poziva da direktno komuniciraju sa ljudima, prinuđeni su da sede u svojim domovima. Svakako da se ova situacija različito odražava na pojedine oblasti umetničkog i kulturnog stvaranja, jer su njome najviše pogođeni muzičari, glumci, i reditelji, a nešto manje pisci, slikari i kompozitori.

Da bi kultura i dalje bila dostupna našim ljudima, u Srbiji se maksimalno koriste mogućnosti televizije, radija, interneta i drugih sredstava masovne komunikacije. Na ovim medijima prikazuju se filmska ostvarenja, snimci pozorišnih predstava, koncerti, pa čak i virtuelne posete najpoznatijim srpskim i svetskim muzejima. Narodno pozorište iz Beograda omogućilo je besplatno gledanje dramskih, operskih i baletskih predstava, a slično su postupili i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, Atelje 212, Pozorište na Terazijama i druga srpska pozorišta. Ni najmlađi nisu uskraćeni, jer pozorište lutaka „Pinokio“ igra predstave bez prisustva publike u redovnim sedmičnim terminima, a prenosi ih uživo preko društvenih mreža.

Pokrenuto je i prvo izdanje besplatnog onlajn filmskog festivala „Moj of“, a publika je bila ili jeste u prilici da pogleda čak 65 igranih ili dokumentarnih ostvarenja, među kojima su i naslovi namenjeni deci.

Narodni muzej u Beogradu pružio je mogućnost publici da posećuje njegov sajt na kojem se nudi virtuelna šetnja kroz izložbu radova velikog jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića.

I dok su na nesumnjivom gubitku i kreativci i korisnici njihovih dela, ovakvo stanje, s druge strane, može da bude podsticajno za pojačani intelektualni rad onih umetnika kojima su  potrebni mir, samoća i celodnevno fokusiranje na predmet rada.

Karantin, sam po sebi, za neke pisce i nije tako loš, jer ih oslobađa obaveza vezanih za javne nastupe, sastanke, književne događaje i putovanja, te im omogućava da se usredsrede na svoju osnovnu delatnost – pisanje. Uostalom, Ivo Andrić, koji je do aprila 1941. godine bio naš poslanik u Berlinu, verovatno nikada ne bi napisao svoje najznačajnije romane „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“ i „Gospođica“, da nije pronašao stvaralački mir u vrtlogu Drugog svetskog rata.

Neki naši pisci u današnjoj situaciji preko društvenih mreža čitaju delove iz svojih knjiga, a veoma je značajno da u tome prednjače stvaraoci za najmlađe. U želji da ostvari interaktivni odnos sa svojim čitaocima poznata književnica Jasminka Petrović, uz pomoć vizuelne umetnice Bojane Lukić, deci postavlja pitanja i zadatke, a deca na Fejsbuku mogu da objave šta su otkrila i saznala.

Posebno su aktivni naši humoristi i satiričari koji i u ovim neveselim danima i sedmicama ne gube inspiraciju i potrebu da ljudima olakšaju vreme u izolaciji, smišljajući aforizme, šale, viceve, epigrame i druge kratke humorističke forme. Ežen Jonesko je rekao da nam „samo komično može dati snagu da izdržimo tragično“ i upravo smo svedoci prave „eksplozije“ duhovitosti naših ljudi koji osmišljavaju neverovatno uspele odgovore na ozbiljne izazove. Potvrđuju se, zapravo, reči češkog reditelja Miloša Formana da je „humor važan za narod da preživi“, što se vidi i iz sledećih primera: „Samo sapun Srbina spasava.“; „Futoška maska: list kupusa preko nosa i usta.“; „ – Kako se zove čovek koji prenosi virus korona? – Koronarni saradnik.“; „Bonđorno! Čarobna reč koja otklanja sve redove na kasi.“; „Deca će učiti preko televizije. Razredni će ocene objaviti u TV Dnevniku“.

Kada sve ovo prođe, vremena provedenog u bolnicama, azilima, izolaciji, redovima, neizvesnosti i strahu, ipak ćemo se najviše sećati po najuspelijim šalama, jer je češko-nemački aforističar Gabriel Laub tačno primetio: „Postoje tako dobre politikološke, sociološke i psihološke knjige koje na šest stotina strana kažu koliko i jedan dobar vic“.

Verovatno će o ovoj pandemiji, s kakvom se svet nikada ranije nije susreo, biti napisane mnoge knjige, biće snimljeni filmovi i igrane teatarske predstave, pa će jedan krajnje neobični period uzrokovan prirodno-društvenom katastrofom dobiti i svoje umetničko ovekovečenje, baš kao nekad u delima Bokača, Šekspira, Kamija, Mana ili Pekića.

Verujem u razum prirode, a jedna od osnovnih pouka je da zbog virusa korona čovečanstvo mora postati opreznije, solidarnije, organizovanije i mudrije, a kultura će mu u tome presudno pomoći.

Aleksandar ČOTRIĆ,

književnik iz Pančeva

ALEKSANDAR ČOTRIĆ

Aleksandar Čotrić rođen je 25. septembra 1966. u Loznici, u Srbiji.

Od 1984. godine objavljuje aforizme i priče u novinama i časopisima.

Objavio je knjige aforizama „Daćemo mi vama demokratiju”, „Peta kolona”, „Nedozvoljene misli”, „Kratki rezovi”, „Gola istina”, „Pomeranje pameti” i „Teške misli“ (satirični aforizmi); „Igranje glavom” i „Sve je u igri“ (aforizmi o sportu); „Svojeglava knjiga”, „Dečja posla”, „O ljubavi s ljubavlju” i „Knjiga protiv briga” (aforizmi za decu); „Dobre vibracije” i „Ljubav na rečima” (aforizmi o ženama i muškarcima); knjige satiričnih priča „Obeležene priče”, „Priče pred buđenje”, „Pričinjavanje” i „Druge priče” i knjigu kratkih priča za decu „Ozbiljno smešna knjiga”.Aforizmi za decu Aleksandra Čotrića uvršteni su u čitanke koje se koriste u osnovnim školama u Srbiji.

Knjige Čotrićevih aforizama ili priča publikovane su u Rumuniji, Makedoniji, Sloveniji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Albaniji.

Priredio je Antologiju srpskog aforizma za decu „Razdeljak”, Zbornik aforizama o sportu „Dribling duha”, Antologiju savremenog stvaralaštva za decu srpskih pisaca u rasejanju i Zbornik srpskog humora i satire u regionu i dijaspori „Smeh nije greh”. Preveo je i priredio knjigu izabranih aforizama slovenačkog pisca Žarka Petana “Istorija budućnosti“, Antologiju savremenog ruskog aforizma „Veliko u malom”, knjigu izabranih aforizama ruskog pisca Arkadija Davidoviča „Arkade duha“, Antologiju bugarskog aforizma „Trn i ruža”, Antologiju poljskog aforizma „Poljski put”, Antologiju rumunskog aforizma „Med i otrov“ i Antologiju češkog aforizma „Knedla u grlu“.

Zastupljen je u antologijama koje su objavljene u SAD, Rusiji, Nemačkoj, Španiji, Italiji, Austriji, Bugarskoj, Makedoniji, Poljskoj, Sloveniji, Švedskoj, Crnoj Gori i drugim državama.

Aleksandar Čotrić dobitnik je, između ostalog, i priznanja:  „Excellence Award” na Međunarodnom festivalu satire „Zlatna jabuka” u Bistrici, u Rumuniji, «Aleko» u Bugarskoj, «Tipar» u Crnoj Gori, Plaketa Međunarodnog festivala karikature, humora i satire „Laloški šešir” u Temišvaru, „Zlatna kaciga”, „Radoje Domanović”, „Braća Ormai”, „Vladimir Bulatović Vib”, „Jovan Hadži-Kostić”, „Dragiša Kašiković”, „Stevan Sremac”, „Đorđe Fišer”, „Rade Jovanović”, „Mihailo Ćupović”, Internacionalne akademije „Ivo Andrić”, „Zlatna značka”, „Zlatni beočug”, „Vitezovo proleće”, „Velika gramata” Društva književnika Kosova i Metohije, „Velemajstor satire” i „Dositejevo pero” (nagrada učenika beogradskih škola). Laureat je i književnih priznanja u Italiji, Makedoniji, BiH i Libanu.

Priče i aforizmi Aleksandra Čotrića prevođeni su na engleski, poljski, nemački, francuski, slovenački, mađarski, rumunski, španski, makedonski, ruski, beloruski, albanski, slovački, češki, švedski, grčki, bugarski, rusinski, italijanski, portugalski, jermenski, katalonski, baskijski, turski, svahili i arapski jezik.

Čotrić je član Udruženja književnika Srbije, Beogradskog aforističarskog kruga, Udruženja pisaca „Sedmica” iz Frankfurta i Moskovskog kluba aforistike. Počasni je član Društva književnika Kosova i Metohije.

Živi i stvara u Pančevu.