„Причај ми о љубави” најбоља представа 52. ИНФАНТ фестивал

На 52. Интернационалном фестивалу алтернативног и новог театра ИНФАНТ, жири у саставу: Весна Радовановић, драматуршкиња,  Вања Магић, сценограф и Николина Ђукановић, драматуршкиња од 15. до 19. јуна у Новом Саду имао је прилику да погледа шест представа по избору селектора Фестивала редитеља Александра Поповског.

Након одгледаних представа жири је једногласно одлучио да додели следеће награде:

  1. Награда за најбољу представу у целини Балетској представи Причај ми о љубави, “Елегија”– кореограф Енрико Морели “Балкон љубави” – кореограф Ицик Галили, Српско народно позориште, Нови Сад

Балетска представа „Причај ми о љубави” јединствен је позоришни спектакл, не тако често виђен на нашим сценама. Сарадња иностраних кореографа и балетских играча Српског народног позоришта изнедрила је врхунску представу. Извођачи, уиграни и складни у покрету и изразу, наступају као једно сценско биће, емотивно и снажно, демонстрирајући виртуозну вештину и прецизност, као и исконско задовољство истинског препуштања уметности. Галили, кореограф, то је дефинисао као дубок осећај једноставне радости. Одсуство сценографије и минимум реквизите, уз изузетан дизајн светла и ефектне костиме, дају представи сугестиван и раскошан визуелни идентитет који, у сагласју са пођеднако упечатљивом звучном димензијом гради склад између покрета и звука, остварујући ефекат поетичног искуства и незаборавне атмосфере.

(Насловна фотографија: Причај ми о љубави – аутор Марија Ердељи)

  1. Награда за најбољи концепт Представи Како сам научила да возим, у режији Таре Манић Хартефакт, Београд

Представа „Како сам научила да возим” доноси снажно, емоционално потресно позоришно искуство које, сужавањем сценског простора и уз помоћ минималистичког сценског језика истражује сложене породичне динамике и трауме.

Преместивши заплет драме Поле Вогел из Америке шездесетих година прошлога века у савремени просторно-временски контекст, редитељка истиче њену универзалност, док готово избрисано физичко растојање између глумаца и публике појачава интензитет интеракције, те практично „увлачи“ гледаоце у простор игре и доприноси осећају нелагоде али и саучесништва оних који сведоче нечему мучном и болном али не предузимају ништа.

Вешто вођен сигурном редитељском визијом, глумачки тандем остварује складну повезаност како међусобно тако и са публиком. Светозар Цветковић мајсторски гради слојевит лик манипулативног али и шармантног Тече који заводи и саму публику изазивајући код ње не само осуду већ и емпатију, док Марта Богосављевић ванредно зрело, суверено и деликатно кормилари кроз широк распон узраста јунакиње Малецке, пођеднако вешто и уверљиво доносећи њен унутарњи свет у студентском узрасту, као и разиграност и наивност рањивог детињства. Уз свој примарни лик, млада глумица тумачи и низ других ликова, демонстрирајући раскошан таленат.

Интиман редитељски концепт, бравурозна глума и тематски модеран приступ чине представу комплексним и јединственим позоришним делом.

  1. Награда за изузетну експресивност ауторског тима и глумачког ансамбла Представи Малограђанска свадба, у режији Матеје Колежник Словенско народно гледалишче, Марибор (Словенија)

Глумци мариборског позоришта су још једном, као више пута до сад, доказали своју вештину, таленат и уиграност. Задовољство је гледати их како дисциплиновано, прецизно и са правом мером играју Брехта кога је на пријемчљив начин поставила на сцену Матеја Колежник. Инсценација овог комада у њиховој изведби није претенциозна, већ високо естетизована, није херметична, већ вишеслојна и значењски богата представа, истовремено великих уметничких домета и комуникативна према публици. Добро одмерена доза брехтовске артифицијелности и стилизације, рушење четвртог зида, прожето елементима физичке комике, уз јасан редитељски концепт представу подиже на сасвим нови ниво, а минуциозно усклађена игра ансамбла представи даје завршни печат. Глумци су тим и док изводе сложене физичке радње и док плешу и док говоре. Свако од њих је понаособ у сваком тренутку апсолутно присутан, чак и кад играју дуге и развијене сцене леђима окренути публици. Глумачки ансамбл ове представе и компактност њихове колективне игре доприносе утиску компактности малограђанског слоја из Брехтовог комада, раскринкавајући њихово лицемерје и површност.

Извор: Културни центар Новог Сада/press@kcns.org.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *