Vladimir Genadijevič Salavjov, novinar

Posao specijalnog dopisnika i političkog komentatora „kremaljskog tima“ za vodeće tv programe „ORT Prvi kanal“, TV-6, TSN, „Novosti“, „Vremja“, vodio ga je uzbudljivim putevima svetske politike, a kao sagovornika Gorbačova, Jeljcina i tek imenovanog predsednika Putina, čečenskog lidera Mashadova, palestinskog šeika Jasina, Henrija Kisindžera i Kondoline Rajs, Havijera Solane, Šimuna Peresa, kao i Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića i generala Ratka Mladića učinio ga je neposrednim učesnikom  najznačajnijih istorijskih zbivanja.

Kao glavni izveštač sa „Milenijumskog samita“ u Njujorku, G8 na Okinavi i ratni izveštač sa 7 ratnih poprišta i događaja za vreme prvog „Majdana“ u Ukrajini 2004. bio je neposrednim svedokom prelomnih trenutaka koji su obeležili uzavrelu svetsku scenu s kraja 20. i početkom 21. veka.

– Obišao sam gotovo sav svet, raznim povodima bio u više od 120 zemalja, ali jedino se ovde osećam kao da sam kod kuće – pohvalom domaćinima započinje deo svoje životne priče Vladimir Genadijević Salavjov, danas predsednik Saveza novinara Rusije.

A ovamo, u Jugoslaviju, je prvi put zakoračio 1990. kao budući diplomac na Fakultetu žurnalistike na Državnom univerzitetu „Lomonosov“ u Moskvi, jer je završni rad posvetio nekadašnjoj Jugoslaviji koja je još tada, uprkos nastaloj krizi, dostignutim društvenim, privrednim i poljoprivrednim razvojem i ostatcima međunarodnog ugleda, prednjačila pred svim zemljama tzv. istočnog bloka.

Ali i svim i sve većim nastalim i neskriveno ispoljavanim unutrašnjim trvenjima i nesuglasima koje su ubrzo dovele do njenog urušavanja i  raspada.

Vladiir Genadijevič Salavjov i delegacija Saveza novinara Rusije u Društvu novinara Vojvodine/ Foto:Biljana Popadić

– Jesi li ti Rus – upitao ga je nenadano znatiželjni prolaznik uočivši ga u grupi među mnogobrojnim kosookim turistima prilikom uobičajenog obilaska Novog Sada i bez okolišenja mu, učtivo  zamolivši za pomoć,  saopštio svoju želju da se oženi Ruskinjom.

Prihvativši se i uspešno obavaviši ulogu provodadžije stekao je ondašnjeg doživotnog iskrenog prijatelja zbog kojeg mu je, posle Moskve, Novi Sad postao najmiliji grad.

Nakon što je stekao diplomu i na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu postao je šef odeljenja Ruske televizijske i radio kompanije na Balkanu.

Narednu deceniju proveo je zajedno sa snimateljem Anatolijom Kljanom (koji je u junu 2014. poginuo u Donjecku) izveštavajući sa svih frontova na jugoslovenskom ratištu, posebno BiH  i Kosova i Metohije, nastojeći da prava, objektivna vest o uzroku i posledicama rata dospe do što većeg broja slušalaca i gledalaca širom sveta, posebno o pogubnim dejstvima i civilnim žrtvama za vreme NATO bombardovanja.

Ulazak ruskih trupa na Kosmet

 – Slučaj je hteo da sam se dan posle teroristističkog napada 11. sepremra 2001. zatekao u Njujorku odakle sam narednih mesec i po dana svakodnevno slao tv priloge za emisiju „Vreme“ –  seća se Salavjov i dodaje da mu je na „Prvom kanalu“, posle izveštavanja o događajima u Čečeniji, pripisano i kao „redovna“ radna obaveza praćenje četiri užasne noći posle terorističkog napada u Barseloni, kao i nasilja na protestima „Majdana“ 2004. i 2014. u Ukrajini.

Ipak, kaže, neizmerno veće zadovoljstvo od nastupa kao političkog analitičara i voditelja informativnih emisija poput „Glavna tema“, „Aktuelni razgovori“ i niza sličnih, ili komentatora „Prvog kanala“ i državnog programa „Rusija“ tokom prenosa uživo sa vojne parade na Crvenom trgu povodom 58. i 59. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945, bilo mu je snimanje autorskih dokumentarnih filmova među kojima su najzapaženiji „Hram na Antartiku“ i „Atrakcije 90-te geografske širine“.

Pored savetničkog mesta u nekoliko najznačajnijih državnih tela Predsedništva, Državne dume i ministarstava Rusije, kao i izbora za člana Međunarodne akademije za televiziju i radio, od 29. oktobra 2022. na 13. kongresu Saveza novinara Rusije jednoglasno je, po drugi put, izabran za predsednika, a 30. avgusta 2024. u kineskom gradu Čonkingu i za predsednika Predsedništva novinarskog foruma „Jedan pojas-jedan put“, najvećeg svetskog novinarskog udruženja koje broji više od 1,600.000 novinara sa svih kontinenata.

Vladimiru Genadijaviču Salavjovu dodeljeno je „Zlatno pero“ – najveće međunarodno priznanje  Društva novinara Vojvodine Foto: Biljana Popadić

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.