Владимир Генадијевич Салавјов, новинар

Посао специјалног дописника и политичког коментатора „кремаљског тима“ за водеће тв програме „ОРТ Први канал“, ТВ-6, ТСН, „Новости“, „Времја“, водио га је узбудљивим путевима светске политике, а као саговорника Горбачова, Јељцина и тек именованог председника Путина, чеченског лидера Масхадова, палестинског шеика Јасина, Хенрија Кисинџера и Кондолине Рајс, Хавијера Солане, Шимуна Переса, као и Слободана Милошевића, Радована Караџића и генерала Ратка Младића учинио га је непосредним учесником  најзначајнијих историјских збивања.

Као главни извештач са „Миленијумског самита“ у Њујорку, Г8 на Окинави и ратни извештач са 7 ратних попришта и догађаја за време првог „Мајдана“ у Украјини 2004. био је непосредним сведоком преломних тренутака који су обележили узаврелу светску сцену с краја 20. и почетком 21. века.

– Обишао сам готово сав свет, разним поводима био у више од 120 земаља, али једино се овде осећам као да сам код куће – похвалом домаћинима започиње део своје животне приче Владимир Генадијевић Салавјов, данас председник Савеза новинара Русије.

А овамо, у Југославију, је први пут закорачио 1990. као будући дипломац на Факултету журналистике на Државном универзитету „Ломоносов“ у Москви, јер је завршни рад посветио некадашњој Југославији која је још тада, упркос насталој кризи, достигнутим друштвеним, привредним и пољопривредним развојем и остатцима међународног угледа, предњачила пред свим земљама тзв. источног блока.

Али и свим и све већим насталим и нескривено испољаваним унутрашњим трвењима и несугласима које су убрзо довеле до њеног урушавања и  распада.

Владиир Генадијевич Салавјов и делегација Савеза новинара Русије у Друштву новинара Војводине/ Фото:Биљана Попадић

– Јеси ли ти Рус – упитао га је ненадано знатижељни пролазник уочивши га у групи међу многобројним косооким туристима приликом уобичајеног обиласка Новог Сада и без околишења му, учтиво  замоливши за помоћ,  саопштио своју жељу да се ожени Рускињом.

Прихвативши се и успешно обававиши улогу проводаџије стекао је ондашњег доживотног искреног пријатеља због којег му је, после Москве, Нови Сад постао најмилији град.

Након што је стекао диплому и на Факултету политичких наука Универзитета у Београду постао је шеф одељења Руске телевизијске и радио компаније на Балкану.

Наредну деценију провео је заједно са сниматељем Анатолијом Кљаном (који је у јуну 2014. погинуо у Доњецку) извештавајући са свих фронтова на југословенском ратишту, посебно БиХ  и Косова и Метохије, настојећи да права, објективна вест о узроку и последицама рата доспе до што већег броја слушалаца и гледалаца широм света, посебно о погубним дејствима и цивилним жртвама за време НАТО бомбардовања.

Улазак руских трупа на Космет

 – Случај је хтео да сам се дан после терористистичког напада 11. сепремра 2001. затекао у Њујорку одакле сам наредних месец и по дана свакодневно слао тв прилоге за емисију „Време“ –  сећа се Салавјов и додаје да му је на „Првом каналу“, после извештавања о догађајима у Чеченији, приписано и као „редовна“ радна обавеза праћење четири ужасне ноћи после терористичког напада у Барселони, као и насиља на протестима „Мајдана“ 2004. и 2014. у Украјини.

Ипак, каже, неизмерно веће задовољство од наступа као политичког аналитичара и водитеља информативних емисија попут „Главна тема“, „Актуелни разговори“ и низа сличних, или коментатора „Првог канала“ и државног програма „Русија“ током преноса уживо са војне параде на Црвеном тргу поводом 58. и 59. годишњице победе у Великом отаџбинском рату 1941-1945, било му је снимање ауторских документарних филмова међу којима су најзапаженији „Храм на Антартику“ и „Атракције 90-те географске ширине“.

Поред саветничког места у неколико најзначајнијих државних тела Председништва, Државне думе и министарстава Русије, као и избора за члана Међународне академије за телевизију и радио, од 29. октобра 2022. на 13. конгресу Савеза новинара Русије једногласно је, по други пут, изабран за председника, а 30. августа 2024. у кинеском граду Чонкингу и за председника Председништва новинарског форума „Један појас-један пут“, највећег светског новинарског удружења које броји више од 1,600.000 новинара са свих континената.

Владимиру Генадијавичу Салавјову додељено је „Златно перо“ – највеће међународно признање  Друштва новинара Војводине Фото: Биљана Попадић

Текст је настао у оквиру пројекта „Новосадски разговори”, који је суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.