ŽIVAN PAŠIĆ, šumar, pisac, istoričar i istraživač

Diljem Srema, ali i unaokolo, poznatiji je po špicnamenu Žikica, koje su mu od milja, još dok je bio deran, nadenuli ovdašnji žitelji.

Rođen je 7.6.1961. u pitomom sremskom selu kraj Dunava pod obroncima Fruške gore – u Čortanovcima kao prvo dete iz braka oca Petra-Pere i majke Zlate, rođene Korlat.

Bog ovde nije štedeo – kaže i dodaje – da nam je dao više, bilo bi višak!

Imamo vode koliko hoćemo, planinu, plodne njive i rodno vinogorje, stari i novi, međunarodni put na sredokraći od Novog Sada do Beograda.. i zato su nas odvajkad prozvali „gospodsko selo“.

Umalo da nije, po nagovoru  očevog prijatelja vazduhoplovca Miše Đebinca, postao pilot, ali posle pogibije Titovog pilota Žike Mandića (koji je predhodnu noć bio u njihovoj kući), na zahtev uspaničenog oca, ispisuje se iz avijatičarske škole koju je pohađao na aerodromu u Rajlovcu.

Kako se od malena, još dok je bio u čortanovačkoj osnovnoj školi, isticao znanjem školovanje je nastavio u gimnaziji u Inđiji, „šuvaricama“ usmeren na biološki smer. Nekako u to vreme stari šumar odlazi u penziju i on vanredno u Sremskoj Mitrovici završava šumarsku školu.

Ubrzo potom dobija posao šumara u Nacionalnom parku „Fruška gora“ i poklopilo mu se korisno sa dobrim, jer svaki obilazak šuma dovodio ga je i na ona tajnovita, skrivena, običnim ljudima nedostpna mesta na kojima su, obrasli u gustiš, počivali ostaci davnašnjih civilizacija – prilikom obrušavanja obližnjeg brda ukazalo mu se neolitsko naselje staro 5-6000 godina, pronašao je ostatke Herkulovog grada u rimskom limesu, u useku prema Slankamenu otkrio je masovnu zajedničku grobnicu turskih i austrijskih vojnika, kao i srpskih militara pod komandom Jovana Monasterlije, poginulih u čuvenoj bitci 19.8.1691…

Posebno je ponosan na dubrovački prepis darovne gramate despota Jovana od 4.maja 1496. sa zaveštanjem da 16 svojih u Sremu ležećih sela daje manastiru Krušedolu, a u kojoj je zabeležen prvi pomen Čortanovaca…

Uveren od mladosti rane da, ako želimo da menjamo svet, treba krenuti iz svog dvorišta, svu svoju ljubav prema rodnom mestu sadenuo je u knjige „Čortanovački koreni“ (2009), „Čortanovačka crkva“ (2011) i „Čortanovačka škola“ (2017), a priprema novu na osnovu starih, retkih fotografija na kojima su belodano oslikani nekadašnji život i običaji.

Naslovnice Živanovih monografija

Od nalaza svojih otkrića sačinio je „Arheološku postavku“ u osnovnoj školi u Čortanovcima, a neumorno radi na priređivanju vrednih izložaba i istorijskih predavanja, kao i programa KUD „Mladost“ i Zavičajnog društva „Kozarica“ čiji je osnivač.

Iz prošlosti Čortanovaca neprestano izviru nove ideje

Voli još da kaže da ako radiš ono što voliš nijedan dan nisi bez posla – a iznad svega voli svoj trofejni džip „Vilis“ sa kojim je dva puta bio počasni gost na obeležavanju Dana D u Normandiji.

U Normandiji sa svojim trofejnim džipom

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.