DRAGAN PANJKOVIĆ Giša, prvak u vilbalu

 Još od onomad, novosadska plaža Štrand se pročula po jedinstvenim igrama loptom uz peskovitu obalu ili u plićacima Dunava kojima su kupači prekraćivali letnju dokolucu. Isprva samo ovde se igrao picigen, keč-ket, berugaš, glavomet, kurendol, hedbol, onda nožni tenis i tenis glavom, a odskora i vilbal.

Da nam Predrag Jović Džo i Vladan Vučković Vlaja iz Vladičinog Hana ovom novotarijom ne bi preuzeli primat zaslužan je Dragan Panković Giša, koji je dva puta, kao kapiten, predvodio ekipu Novosađana do pobedničkog trona Vidovdanskog vilbal kupa.

– Kako se vilbal igra samo kod nas u Srbiji znači da smo dvostruki svetski prvaci – više u šali kaže Dragan Panković, nekadašnji odbojkaš i savate borac, nakon što je 2021. izabran za predsednika Srpskog vilbal saveza.

Izgled vilbal terena i detalj sa utakmice

Prvenac iz braka Milana, profesora istorije i učiteljice Savke, devojački Kolundžić, je rođen 4. septembra 1969. Ovde, u Novom Sadu, roditelji su mu se ponovo susreli šezdesetih godina jer su okupaciju proveli u logoru u Šarvaru gde su bili, kao potomci solunskih boraca, zatočeni od mađarskih vlasti.

Detinjstvo je mahom provodio kod rodbine na selu, ali kako je veoma rano iskazivao zanimanje za mehaniku, posle osnovne škole završio je i MŠC „Tito“ da bi stečeno zvanje precizni mehaničar jedno vreme usavršavao u Italiji.

Započete stidije na Mašinskom fakultetu prekida odlaskom u Maribor i Sarajevo gde je 1992. okončao studije ekonomije diplomiravši na smeru marketing i menadžment.

Strukom se, takoreći, bavio usputno, koliko su mu nalagale prihvaćene obaveze – od 1993. do 2013. uporno pokušavajući da obezbedi osnovne uslove za rad pevačkom društvu Neven, a onda od 2013. do 2022. i kao rukovodilac  Službe razvoja, marketinga i opštih poslova u AD Luka Novi Sad gde je unapredio (među)ljudske i poslovne odnose sa klijentima, a priređenom izložbom „Stara vozila u starim lučkim skladištima“ tokom priredbe Noć Muzeja uveo kompaniju u središte kulturnih zbivanja.

Svemu je kriva harmonika, koju mu je otac poklonio 1978. i koju od devete godine gotovo nije skidao sa grudi. Veštini virtouza su ga podučavali prof. Stevan Brzak i Mića Janković, a kao člana pionirskog i omladinskog orkestra KUD Svetozar Marković prof. Sabo Ištvan. Ovladavši do tančina osnovama folklora, kulturne i muzičke tradicije ostvario je izuzetnu saradnju sa čuvenim jugoslovenskim koreografom Miodragom Cvetkovićem-Banjcem.

Od 1984. do 1995. jedan je od vodećih članova orkestra KUD Maksim Gorki, ali je, istovremeno kao sekretar, u popularnoj novosadskoj Matki uveo je niz programskih novina i sadržajima rada društva.

– Osim što sam upoznao sve Rusine ovde sam ovladao i rusinskim jezikom – kaže Giša sećajući se na lepe provedene dane sve dok ih rat nije potpuno pomutio.

Nakon pada Kninske krajine i prestanka aktivnosti SG, za koju je radio tokom ratnih dejstava u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH, vraća se u Novi Sad i sa nekolicinom prijatelja prihvatio se bremena da oživi postojanje i rad jednog od ne samo ovdašnjih najstarijih kulturno-umetničkih udruženja – Srpskog zanatlijskog pevačkog društva Neven.

Dragan Panjković Giša: Kraj svog doma isterani na ulicu

– Džaba nam je sva tradicija od nastanka 1894, ostvareni vrhunski umetnički dometi, slavne horovođe poput Isidora Bajića i Đorđa Šijakova, tamburaškog zbora Marka Nešića, kao i nezaboravni nastupi širom Vojvodine sa programima duhovne i svetovne muzike kad smo beskućnici – negoduje Giša ukazujući da su i pored velike mermerne spomen ploče sa desne strane ulaza u Dom zanatlija na Trgu Marije Trandafil, na kojoj se doslovno navodi da su članovi Nevena dali svoj doprinos njegovoj izgradnji, uprkos suvlasništva ostali bez krova nad glavom.

A sve do svojevremene partijske ideologije usmerene protiv privatnog vlasništva članovi Nevena su sa ostalim novosadskim zanatlijama sami izdržavali svoje društvo, da bi sad, u ponovnoj privatizaciji bili potpuno razvlašćeni.

Marko Nešić i njegova tamburaška sekcija

– Sve dok se nekome od vlastodržaca 1962. nije prohtelo da „podruštvi“  Neven radile su, pored horske, dramska, folklorna i muzička  sekcija. Gašenje je obavljeno na vrlo perfidan način jer su se učlanjeni pripadnici „svesne omladine i pojedine zanatlije“ izjasnili za njegovo pripajanje Omladinskom klubu umetnosti – svedoči Giša pozivajući se na dokumentaciju koju je po arhivima i muzejima predano prikupljao minule decenije i koja će, zbog konačne istine, biti uskoro objavljena u monografiji SZPD Neven.

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.