MILAN MUMIN,taksista u Njujorku

Novi Sad nikada nije oskudevao sa mladim bendovima, talentima i interesantnim likovima, frikovima iz svih sfera umetnosti. Ali, uvek ih je nekako kočio centralizam koji je i onda postojao i sada postoji, ali glavni razlog je nedostatak ozbiljne diskografske kuće. Ovde je bio  aktuelan Radio Stotka. Tu su počeli da nas forsiraju. Krenuli su da puštaju naše pesme kao hit nedelje, a onda je usledio koncert godine. Pre nas su bili popularni Laboratorija zvuka, Balašević, Obojeni program, a sa njima su se Hantersi,   Ateisti, Ritam nereda i GBB prvi „digli“ iz Novog Sada.

– Sve je pre toga moralo da čeka mig iz Beograda i Zagreba  – kaže Milan Mumin, gitarista, pevač, pisac tekstova i aranžer sastava prisvajajući sebi zaslugu da je kumovao nazivu sastava i bio rodonačelnik pevanja na engleskom.

Pred argumentom da je engleski maternji jezik rokenrola na kraju su popustili ostali članovi, a naziv je potekao iz trenutnih okolnosti.

– Bili smo još deca – 15, 16 godina. Nismo imali devojke u tom momentu kad smo razmišljali da osnujemo bend, a čoporativno smo tragali za njima. Ja sam predložio da se bend zove Hunters, jer smo bili u lovu. Moj ćale nas je duhovito, ali tačno zvao Vaginalni goniči – seća se Mimin.

Žutim taksijem ulicama Njujorka kruži

Milan Mumin je rođen 23. avgusta 1971. u Novom Sadu u porodici uglednog advokata Aleksandra Mumina. Posle završetka osnovne škole Ivo Lola Ribar i Karlovačke gimnazije upisao je studije prava na novosadskom Univerzitetu.

Odrastao je u ulici Pariske komune 36, u ljutom Bloku, pokraj „Ž. Stanice“ (to Ž se nikad ne obrazlaže šta je – to se podrazumeva), i kako je od malena bio opčinjen muzikom ovde je sa bendovima Lah, Ibis-Rajska ptica, Ajatolah i Ma komercijala načinio prve korake u svet muzike.

– Niko od mojih najbližih nije bio posebno  muzikalan. Sa sestrom sam se zezao – sve radi, samo nemoj da pevaš! Ali, očeva majka, moja baba Dragica iz Kolašina, e, ona je imala zanosan glas – seća se da mu je pevala „Moj Milane, kad u vojsku pođeš“.

Baba Dragica,  sestra kojoj je savetovao da ne peva i otac koji je kao glumac  dva puta odbijen na Akademiji

Posle vojske otisnuo se 2004, nakon turneje sa Balintom Sombatijem po Evropi, Kini i Japanu, (kao ekonomski emigrant) preko „bare“ i kao „poluregionalna zvezda“ gonjen nekim  sadomazohističkim ćeifom rešen da se okuša u Americi.

– Karijera Huntersa je bila na vrhuncu. Svirali smo, osim u Mađarskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj  i Slovačkoj na celom ex YU prostoru u Makedoniji, Bosni, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Sloveniji, ali smo se 2003. razišli. Kao i onda, istrajao sam na privilegiji da mi se moglo kad hoću, s kim hoću i gde hoću – svedoči Mumin o svojoj nepokolebljivosti prilikom životnih izbora.

Uvek samo svoj

Kratkotrajnu poslovnu epizodu zaposlenika u Sportskom poslovnom centru (SPENS) nadopunjuje od 2004. kao vozač žutog taksija u Njujorku.

– Svi su se iz familije do tada izređali kod moje tetke u Americi, samo ja nisam bio. Dobijem ti ja turističku vizu 2003. i odem u San Francisko i tamo, od zajedničkih prijatelja, saznam da bih mogao da apliciram za papire kao muzičar. To je poseban status gde dokazuješ da si određeni nivo umetnika za koji tvrdiš da jesi. Naravno, to mi nije bio nikakav problem, jer sam se iskazao i kao autor pozorišne muzike za predstave Gospođica Julija i San letnje noći, kao i performansa Weawer. U povratku, sećam se kao da je bilo juče, sleteo sam u Minhen. Jebote, kad je mene napalo sivilo! Šta je ovo? Vraćaj se nazad! – opisuje Mumin svoju odluku da ima dva grada kojima pripada – ovom našem u kojem ima suprugu Jelenu i sina Marka Aleksandra što ga dodatno veže da se ne otisne zanavek preko bare.

Otada živi na relaciji Novi Sad – Njujork u kojem važi za svojevrsnog ambasadora novosadske (sub)kulture.

– Moj američki solistički prvenac AsthmaSky iz 2009. ponudio sam Hantersima, a kako nisu prihvatili saradnju i finansirao sam ga sam – veli Mumin.

I kako to obično biva, producent  Klej Harper, čuvši muziku iz filma Lowe Hunters, posle laskavog prikaza u Tajmsu, pozvao ga je u Atlantu da bi sa tamošnjom ekipom, pod imenom Moomin, snimio američki album.

–  Iza drugog, mog prvog potpuno američkog albuma, gde finansijski nisam uložio ništa, našla se čitava tamošnja mašinerija koja je stala iza mene. Ovo mi je bilo jedno fantastično iskustvo i ogromna čast da u srcu američkog juga sviram sa njihovim najboljim muzičarima, šta više, da me oni prate! Tim pre što sam ogromni poklonik i veliki fan tog zvuka– navodi Mumin iako bi bio najsrećniji da su iza njega bili njegovi Hantersi.

Mumin u karikaturama Mladena Oljače.

Počastvovan je, kaže, poverenjem da mu daju da vozi prvi žuti električni  taksi Tesla u Njujorku.

– Tamo nemam stalnu kuću i stan. Iznajmljujem gde stignem, što će reći da parkiram taksi po okolnim ulicama. Tokom testiranja Ilon Mask i ekipa iz Tesle zvali su svakog jutra da im saopštimo nedostatke. Bilo je mana, nije da nije, recimo jako lepa kvaka, ali nije stilizovan za taksi, jer moraš da izađeš svakoj trećoj babi da otvoriš vrata. Ali, taj auto je san snova – prenosi Mumin svoje iskustvo o kojem je svako jutro raportirao Masku, a ovaj  direktno zvao garažu.

U taksiju je definitivno našao posao svog života, jer radi kad i koliko hoće, nema šefa, nema direktora, kadgod  hoće može da ode na tri meseca u Srbiju…

– Taksi je nepresušan izvor informacija i što je najbitnije za mene – nepresušan izvor kreativnosti. Bezbrojni stihovi i muzika su nastali u tom taksiju, masa ludih ideja, tako da obožavam tu neizvesnost posla, jer nikad ne znaš kada će ti i ko ući, gde ćeš ga voziti… U Yellowcab-u ne čekam poziv telefonom, već stajem na podignutu ruku. Nemamo dispečera. Odnedavno radim i za internet program pozivanja taksija – Uber, preko koga vozim ljude gde treba, samo nema keša već te naknadno isplaćuju – opisuje svoj posao Mumin poveravajući nam da ima diktatafon na telefonu i da često, kad mu naiđe ideja, peva u kolima, jer kad je kreativnost u pitanju i muzika, u spontanosti je ključ.

Muminova životna šarenica

Danas je, posle 1987, ponovo vođa od 2011. okupljenog benda Love Hanters.

U pripremi je singl koji su snimili sa Frajlama, a pored dve knjige prepeva njegovih autorskih pesama na srpski i strip albuma o njemu priprema novo neobično izdanje  nesvakidašnjih događaja i svojih neobičnih doživljaja.

Dobitnik je  Oktobarske nagrade Grada Novog Sada za 2019.

Foto: Privatna arhiva, Dragan Kadić, Velja Lukić, Dragana Udovičić, Nemanja Nikolić

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.