BOŽIDAR Boško DUDVARSKI, pevač   (iz naroda)

Potomak je stare plemićke porodice čijem je rodonačelniku Nikoli, graničarskom oficiru, carica Marija Terezija 1751. zbog ratnih zasluga dodelila titulu sa grbom i spahiluk u Adi na kojem je zauvek ostao iako su se, posle razvojačenja granice u Bačkoj, njegovi saborci masovno iselili u Rusiju.

Vojna krajina                                                            Graničar                                       Porodični grb Dudvarskih

Pavle Paja Dudvarski,  dok je bio na službi u Požarevcu, oženio se Milenom Pejić koja mu je 1954. rodila kćerku Draganu, a dve godine kasnije i sina Božidara.

U kući penzionisanog potpukovnika Dudvarskog, u koju su se po dolasku u Novi Sad uselili sredinom šezdesetih godina prošlog veka, uvek je bilo veselo – nijedna priređena sedaljka  nije prošla bez pevanja uz gitarsku ili klavirsku pratnju, a kojima je ton davala bogomdanim lepim glasom nadarena domaćica pevajući starogradske pesme, romanse i šlagere.

Još kao dvogodišnjak osećaj za muziku iskazivao je prateći ritam udaranjem o naslon stolice, a načuvši roditeljske razgovore o predstojećem upisu u školu sam je, privučen zvucima koji su se razlegali iza otvorenih prozora Muzičke škole, vraćajući se iz pekare sa veknom svežeg hleba pod rukom, banuo pred začuđene profesore i rekao da želi da se upiše u njihovu školu.

Bezgrešno im je otpevao Dve su vrbe pored reke tiho plakale i tako položio „prijemni ispit“, a otac koji ga je podržavao, uprkos tome što nije bio nešto naročito muzikalan, kupio mu je harmoniku.

Božidar, od milja prozvan Boško, rođen je u Požarevcu 10. februara 1956.

Osnovnu školu Jovan Popović i Građevinsku školu, pored osnovne i srednje muzičke škole Isidor Bajić, je završio u Novom Sadu, a Građevinski fakultet 1985.

– Opet, kad se postavilo pitanje o mom daljem školovanju na Muzičkoj akademiji, majka se usprotivila rečima: Nećeš valjda da kao Dule harmonikaš budeš kafanski svirac – seća se Boško priznajući da se ni njemu nije posebno svidelo da svira na harmonici.

Ni sa drugim pomenom mogućeg izbora majka se nije složila.

–  Hteo sam da upišem DIF, ali me je odgovorila majka, koja je u mladosti kao atletičarka SD Crvena zvezda bila, kao prvakinja u bacanju kladiva i kugle, državna reprezentativka, rečima:  Nećeš valjda da posle budeš fiskulturnik u Kaću – uz smeh govori Boško koji je već tada sa zavidnim uspehom igrao košarku i mali fudbal i na prestižnom Dnevnikovom turniru 1980. bio  proglašen za najboljeg igrača.

Zakratko radio je u novosadskom URBIS-u dok nije otvorio mlečni restoran Grbavica, a ubrzo i piceriju 55, koju napušta pokrenuvši Agenciju za nekretnine.

Slike za uspomenu i dugo sećanje – neki od rnijih nastupa Boška Dudvarskog

U svetu muzike prisutan je kao vokalni solista grupe Oldtajms bend i nastupima sa novosadskim Big bendom od kojih se izdvajaju oni iz 2011. Novi Sad srcem i na jugoslovenskoj turneji Ko nekad u 8.

– Vita Simurdić, ondašnji muzički urednik Radio Novog Sada, je 2012. u Katoličkoj porti priredio omaž povodom 20-togodišnjice kultnog albuma  Bitlsa meni nezaboravan koncert – seća se Dudvarski svog izuzetno zapaženog nastupa na ovoj priredbi.

Svojoj opštoj prepoznatljivosti pridodao je pobedu u muzičkom takmičenju RTS Ja mogu sve, u kojem je sa Beti Jurković i dvoje tada anonimnih mladih pevača, prošavši sve Scile i Haribde neočekivanih zahteva organizatora i producenata, posle 10 serijala i četvoromesečnih nastupa, ubedljivo osvojio prvo mesto.

Pobednik RTVS muzičkog seriala Ja mogu sve

– Najveći deo pozamašne nagrade posvetio sam Internom odeljenju novosadske bolnice – skromno navodi Boško pravdajući se da od muzičkog dinara nikada nije živeo.

Veliku pažnju izazvao je njegov koncert Dalmacija u mom srcu 2016. u Sinagogi, a onda nedavno i na NOMUS-u pošto je, pored mnogobrojnih znamenitih pevača, uvršćen u glavni program.

Boško i drugovi –  jedan od koncerata u novosadskoj  Sinagogi

– Danas, pogotovu za pevače koji nisu pod stalnim ugovorom sa nekom diskografskom kućom (tzv. pevače iz naroda), organizacija koncerata  je, zbog ukupnih troškova, složene organizacije i nepoznanice o broju posetilaca, gotovo nedostižna – uverljiv je Dudvarski okvirno navodeći bar dvonedeljne lične pripreme posebno odabranih članova za sastav orkestra i pratećih vokala, bar jednu do dve generalne probe, najam vrhunske audio opreme…

Ali, nikad se ne zna.

Izvor fotografija: lična arhiva/RTS/Vikipedija

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.