MIHAJLO MILIĆ, mesar

Ubrzo po rođenju 7. aprila 1957, iz rodnog Žablja, sa roditeljima se seli u Kać gde je stekao osnovno obrazovanje. U Novom Sadu je završio srednju školu učenika u privredi (ŠUP) već onda opredelivši se za buduće – kod tadašnje mladeži ne baš omiljeno – zanimanje mesara uz koje će, umešnošću i vrednim radom, još više poslovnom sposobnošću, postati uspešan preduzetnik.

Mihajlo Milić – u svojoj kancelariji i u Bernu

Prvi posao dobio je kod Pavla Perića, tada poznatog konjskog mesara i kobasičara, a praksom  se usavršio u zanatu zahvaljujući savetima i nadzoru majstora-mesara Pavla Jakšića.

Pavle Jakšić – nekada je veštinama zanata podučavao gazdu, a sad obučava njegove radnike

Sa tek navršenih 22 godine, ponet pričama da zapadno od nas „teče med i mleko“, otisnuo se u Švedsku, ali se vratio već posle godinu i po dana ne uspevši da stekne stalnu radnu dozvolu.

Narednih sedam godina radio je u nabavci Novinsko-izdavačke kuće „Forum“, ali popodne, kao prodavac, i u mesari Mladena Kobiljskog.

Mladalačku želju da postane sam svoj gazda ostvario je otvorivši svoju prvu samostalnu radnju u Novom Sadu na Ribljoj pijaci, a 1988. u Kaću je zasnovao i sopstvenu klanicu.

Danas poseduje novu, modernu, jednu od najboljih klanica u zemlji, u kojoj je na    najsavremeniji način rešen postupak od dovoženja, smeštaja i klanja, do proizvodnje finalnih proizvoda.

Njihovim postojanim kvalitetom – bilo da je reč o svežem mesu ili suhomesnatim prerađevinama – stekao je poverenje kupaca, ugled i nesumnjivi brend „Mesare Milić“.

Osim primene savremene tehnologije u obradi mesa i mesnih prerađevina, da bi zadržao njihov na daleko prepoznatljivi ukus, začine nabavlja u Švajcarskoj od firme „Pakovit“ iz Berna u kojoj je vremenom, pored poslovne saradnje, izgradio i prisne prijateljske odnose.

Što u klanici, što u prodavnicama u Novom Sadu (na Ribljoj i Futoškoj pijaci), Titelu, Kaću, Žablju i Đurđevu stalno zapošljava 20 radnika koji se po izgledu, uvek čistim i urednim keceljama i radnim odelima, a nadasve po predusretljivosti, odmah prepoznaju među onolikim u ostalim okolnim mesarama.

Među zaposlene ne ubraja sebe, ženu Radmilu, ćerku i sina, kojima, kao i bez razlike svim radnicima, obezbeđuje više nego solidne zarade.

Kao imućan domaćin, istovremeo i kao duševan čovek, mnogo je učinio za prosperitet i napredak svog sela pomažući dugi niz godina rukometni i fudbalski klub „Jugović“, ali i, tokom poslednjeg rata, slanjem pomoći u hrani i ostalim potrepštinama u Benkovac i ostala krajiška mesta, a udomio je mnogobrojne pogorelce i izbeglice koje je ratna nesreća dovela u ovaj kraj.

Sa unucima je najlepše

Sada je penzioner i bavi se voćarstvom proizvodeći tone dunja, i pošto, donekle, ima manje obaveza, najlepše slobodne trenutke provodi sa svojim unukama i unucima.

Tekst je nastao u okviru projekta „Novosadski razgovori”, koji je sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.