Шпанска уметница Марија Кањас добитница награде „Андерграуд спирит“
Шпанска мултимедијална уметница Марија Кањас (María Cañas) добитница је овогодишње награде „Underground spirit“ коју Фестивал европског филма Палић додељује за изузетан рад на пољу независног филма, као и за јединствен приступ филмском језику и аутентичну ауторску поетику изграђену ван главних токова индустрије. Долазак Марије Кањас на ФЕФ Палић подржан је кроз програм мобилности уметника у оквиру PICE фонда организације Acción Cultural Española (AC/E).
Дела Марије Кањас су пуна ироније, са доминантним критичким и контрадикторним смислом у инсталацијама и видео радовима који истражују границе између фикције и стварности.
У свом делу бави се снимањем и прикупљањем аудиовизуелног материјала којим се износе критички дискурси који се односе на колективне имагинације о традицијама, стереотипима или родовима, користећи се класичним и експерименталним филмом, фоунд фоотаге техником и бројним ресурсима који карактеришу њен трансгресивни, еклектични и иронични приступ.
Једна од најконтроверзнијих инсталација Марије Кањас је „Наслеђена супстанца“, коју је створила у сарадњи са Хуаном Ромером, а изложена је 1999. године у простору „Зона у успону“ Андалузијског центра за савремену уметност (CAAC). У делу „Буди зла (Севиља ђавола)“ из 2013. у уметница суочава противречан однос који одржава са својим рођеним градом кроз, како сама каже, „оштро и гротескно путовање кроз суштину Севиље у њеној најдубље укорењеној традицији и њеним изванредним изведбама које одају почаст људима не само као извору фолклорног материјала већ и као аутентичним протагонистима историје“. У делу „Свети трилер“ (2011) долази до необичног сусрета између Мајкла Џексона и оркестра братства током Ускршњег поста.
CAAC из Севиље је копродуцирао четири њена дела, међу којима је видео инсталација са три канала „Смех у тами“ (2015), омаж кинематографским архетиповима независних жена које се буне против устаљеног и показују своју моћ кроз смех; и „Рука која цвркуће“ (2015), сатира о новој „религији селфија“ и другим патологијама повезаним са дигитализацијом савременог друштва. Била је директорка Animalario TVProducciones, платформе за експерименталну аудиовизуелну уметност која истражује различите начине стварања као што су музички спотови, видео арт, дигитална слика, инсталације и интернет пројекти.
Добитници награде посвећен је и Омаж програм у биоскопу Абазија, у оквиру којег ће бити приказани изабрани кратки филмови настали у последњих десетак година.